Globalna trgovina kokainom nastavila je da obara rekorde tokom 2023. godine, prema najnovijem izveštaju Kancelarije UN za droge i kriminal (UNODC). U izveštaju se naglašava da je kokain trenutno najbrže rastuća ilegalna droga na svetu, sa procenama koje pokazuju da je globalna proizvodnja kokaina porasla za oko trećinu, dostigavši rekordnih 3.708 tona. Ovaj rast se, pre svega, pripisuje proširenju zasada koke u Kolumbiji, kao i „rodnoj godini“, gde su podaci pokazali prinos po hektaru koji je bio oko 50% veći nego 2022.
Pored povećane proizvodnje, potražnja za kokainom takođe raste. U 2023. godini, broj korisnika kokaina globalno je procenjen na 25 miliona, što je značajan porast u poređenju sa 17 miliona pre deset godina. Najveća tržišta za ovu drogu ostaju Severna Amerika, Zapadna i Centralna Evropa, kao i Južna Amerika.
Izveštaj takođe ukazuje na inovacije u poslovanju sa drogama, posebno na širenje tržišta sintetičkih droga, kao što su amfetamini i metamfetamini. Ove droge postaju sve popularnije zbog niskih troškova proizvodnje i manje mogućnosti detekcije. Zaplene sintetičkih stimulansa dostigle su rekordne nivoe i čine skoro polovinu svih globalnih zaplena sintetičkih droga. Sintetički opioidi, uključujući fentanil, predstavljaju još jednu ozbiljnu pretnju.
UNODC upozorava da rast ovih tržišta ima ozbiljne posledice po javno zdravlje, bezbednost i razvoj. Organizacija poziva na jaču međunarodnu saradnju u borbi protiv trgovine narkoticima, naglašavajući da je ovo problem koji zahteva zajednički odgovor svih zemalja.
Direktor Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Srbije, Milan Pekić, izjavio je da je situacija sa korišćenjem opojnih droga alarmantna. Prema njegovim rečima, oko 316 miliona ljudi u svetu, uzrasta između 15 i 64 godine, probalo je neku vrstu narkotika u 2023. godini, što predstavlja porast od 28% u poslednjih deset godina. Pekić naglašava da zavisnost i zloupotreba narkotika nije problem jedne vlade, već celog društva, i da je neophodno uključiti sve društvene aktere u rešavanje ovog problema.
On je posebno ukazao na opasnost sintetičkih narkotika, čija proizvodnja raste u azijskim zemljama, jer je proces jednostavan i gotovo bez kontrole. Ove droge, koje se mogu konzumirati u obliku tableta ili praha, često privlače mlade ljude.
Trgovina narkoticima postala je značajna ekonomska grana, a od 2014. godine se službeno vodi u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemalja Evropske unije. Prema novim standardima Evrostata, sve države članice su dobile smernice da uključe procenjene vrednosti ilegalnih aktivnosti, uključujući trgovinu drogom, u svoj BDP.
Procene vrednosti ilegalne trgovine drogom baziraju se na policijskim zaplenama, kriminalističkim procenama, anketama o potrošnji i drugim dostupnim podacima. U Francuskoj se procenjuje da ilegalna trgovina drogom čini oko 0,1% BDP-a, dok je Italija očekivala da će ovo povećati BDP za oko 2%. Velika Britanija je procenila da ilegalna trgovina drogom za korišćenje kod kuće iznosi oko sedam milijardi funti godišnje.
U Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trgovina drogom činila je oko 0,32% BDP-a na trenutak kada su te aktivnosti prvi put službeno uključene u nacionalni računovodstveni sistem. Zemlja sa najvećim udelom ove „grane“ u BDP-u je Avganistan, gde je od proizvodnje i trgovine opijumom zarađeno između 1,8 i 2,7 milijardi dolara u 2021. godini, što je ekvivalentno čak 12% BDP-a te zemlje.
Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju, kako bi se smanjio uticaj trgovine drogama na društvo i ekonomiju.
