Stotine hiljada Evropljana teži zaposlenju u Evropskoj komisiji, a početkom godine oko 170.000 kandidata prijavilo se za samo 1.500 mesta. Iako je prestiž rada u ovim institucijama visok, stvarnost za mnoge zaposlene često nije onakva kakvu su očekivali. Politico je razgovarao sa više službenika iz različitih sektora Komisije, koji su opisali radne uslove kao iscrpljujuće, uz prisutnost teške birokratije i ponekad toksičnog rukovodstva.
Prema rečima Nikolaosa Mavraganisa, predsednika Union Syndicale Fédérale, pritisak na zaposlene raste s povećanjem obima posla, a geopolitičke krize dodatno otežavaju situaciju. Službenici smatraju da svaki projekat nosi težinu, a stres se oseća širom institucije. Iako su problemi sa stresom i birokratijom uobičajeni za mnoge organizacije, kombinacija prestiža i političkog pritiska čini rad u Komisiji jedinstvenim i često teškim.
Portparol Komisije navodi da je institucija posvećena stvaranju pozitivnog radnog okruženja, ističući da 74% zaposlenih smatra Komisiju privlačnim poslodavcem. Međutim, ankete pokazuju da i pored lojalnosti, zaposlenici često osećaju frustraciju zbog radnih uslova. Na primer, prema anketi ECB, 85% zaposlenih u toj instituciji oseća ponos, ali manje od polovine smatra da je radno opterećenje podnošljivo.
U međuvremenu, mesta u Komisiji ostaju među najtraženijim u javnom sektoru. Plata na ulaznom nivou (AD-5) iznosi između 6.000 i 7.000 evra mesečno, uz dodatke koji dodatno povećavaju privlačnost posla. Međutim, prestiž rada u Komisiji nosi sa sobom i dodatni pritisak. Zaposleni često opisuju atmosferu u kojoj su svi projekti tretirani kao od vitalnog značaja, a odluke prolaze kroz višeslojne procese odobrenja.
Zaposleni često rade duge sate, a radno vreme se može protegnuti od sedam ujutro do sedam uveče. Birokratski izazovi često otežavaju komunikaciju između različitih sektora, što dovodi do dodatnog stresa. Mnogi zaposleni se žale na to da se osećaju kao „molekuli u ogromnom organizmu“, gde su često nevidljivi i izolovani.
Iskustva se razlikuju od komesara do komesara, a neki kabineti su poznati po dobrim radnim uslovima, dok drugi imaju reputaciju toksične kulture. Na primer, kabineta komesara za klimu se smatra dobrim, dok su neki drugi poznati po neprijateljskom okruženju. U nekim sektorima, kao što je DG ECHO, vikanje se smatra uobičajenim, što dodatno doprinosi stresu zaposlenih.
Kako bi se suočili sa problemima uznemiravanja na radnom mestu, Komisija je 2024. godine zaposlila glavnog savetnika za prijave uznemiravanja i formirala tim od 40 savetnika. Od septembra 2024. godine, savetnik je primio 960 prijava, što ukazuje na sve veću svest o ovim problemima među zaposlenima.
Prostorije Komisije takođe predstavljaju problem, s nekim starim zgradama koje ne ispunjavaju savremene standarde. Dok su neke zgrade renovirane, druge se suočavaju sa problemima kao što su loša klima i neadekvatni sanitetski uslovi. Tokom vrućina, zaposleni su se žalili na nedostatak klimatizacije, a informacije o mogućoj kontaminaciji vode dodatno su povećale zabrinutost.
Unatoč svim izazovima, mnogi zaposleni i dalje smatraju svoj posao zanimljivim i motivirajućim. Da bi ostali u sistemu, mnogi se oslanjaju na suštinu posla koja ih privlači, bez obzira na frustracije i iscrpljenost uzrokovane radnim uslovima. Na kraju, za mnoge, to je dovoljno da ostanu unutar ovog kompleksnog i izazovnog okruženja.
