Ekonomista Bojan Dimitrijević izjavio je danas da je odluka predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da uvede carine na uvoz „sveobuhvatan protekcionistički potez“. Iako su ove mere značajne, Dimitrijević smatra da neće imati preterano veliki uticaj na Srbiju. On je za Tanjug istakao da carinski sistem još uvek nije dovoljno razvijen da bi se moglo precizno proceniti koliko bi ove promene mogle uticati na ekonomiju određene zemlje.
Dimitrijević je naglasio da poskupljenje robe iz uvoza može smanjiti obim svetske trgovine. „Ako vi povećavate carine, vi naravno poskupljujete robu iz uvoza i samim tim smanjujete obim svetske trgovine. Ove mere utiču na EU, na njen obim izvoza, pa samim tim dodatno smanjuju tražnju, što opet dodatno utiče negativno na nas“, objasnio je ekonomista.
Trampove carinske politike već su izazvale zabrinutost među trgovinskim partnerima, a analitičari naglašavaju da bi ovakvi potezi mogli dovesti do globalnog usporavanja ekonomije. Ipak, Dimitrijević veruje da Srbija neće biti među zemljama koje će najviše osetiti negativne posledice.
U međuvremenu, stručnjaci se slažu da je važno pratiti razvoj situacije, jer se carinski sistemi i politike mogu menjati u zavisnosti od međunarodnih odnosa i ekonomskih potreba. Budeći da je Srbija povezana sa evropskim tržištem, svaka promena u trgovinskoj politici SAD može imati sekundarne efekte na srpsku ekonomiju, ali Dimitrijević smatra da je za sada situacija pod kontrolom.
Trampova administracija već je ranije najavljivala slične mere kao način zaštite američkih proizvodnji i radnih mesta, ali ekonomisti se pitaju koliko će ovo dugoročno koristiti američkom tržištu, a koliko će naškoditi globalnoj ekonomiji. Povećane carine na određene proizvode mogu dovesti do poskupljenja i smanjenja konkurentnosti, što bi moglo uticati na kupovnu moć američkih potrošača.
Dimitrijević je zaključio da bi Srbija trebala da se fokusira na diversifikaciju svojih izvoza i jačanje domaće proizvodnje kako bi se smanjila zavisnost od stranih tržišta. Ovo može uključivati podsticanje investicija u lokalnu industriju i jačanje trgovinskih odnosa sa zemljama koje nisu podložne ovakvim protekcionističkim merama.
U svetlu trenutnih događaja, srpska vlada i privrednici treba da budu oprezni i spremni na prilagođavanje, kako bi se što bolje nosili sa mogućim izazovima koje donosi globalna trgovinska politika. Na kraju, Dimitrijević sugeriše da je važno ostati informisan i aktivno se uključiti u međunarodne ekonomske dijaloge koji mogu pomoći u očuvanju stabilnosti srpske ekonomije.
