Kada se svetski ministri finansija i guverneri centralnih banaka okupe u Vašingtonu na sastanku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), mnogi će se setiti sličnog skupa iz 2008. godine, kada je svet bio suočen s teškom ekonomskom krizom. Tada su potresi izazvani kolapsom banke Lehman Brothers znatno uzdrmali finansijska tržišta. Centralne banke su tada koordinisale drastične rezove kamatnih stopa, dok je britanski premijer Alister Darling pozivao kolege iz G7 da pomognu bankama u problemima.
Međutim, dok su 2008. godine političke greške, uključujući labavu finansijsku regulativu, delimično doprinele krizi, trenutna situacija je znatno drugačija. Sada se haos s kojim se suočavaju ključni donosioci odluka u globalnoj ekonomiji u velikoj meri može pripisati politici trenutne američke administracije. Naime, carinske politike koje je uveo bivši predsednik Donald Tramp, kao što su visoke tarife na uvoz iz Kine, i dalje ostavljaju značajne posledice na globalni trgovinski sistem.
Direktorka MMF-a, Kristalina Georgieva, već je upozorila da ove politike predstavljaju „značajan rizik sa globalne perspektive“. Očigledno je da je ovoga puta teško očekivati jedinstven odgovor sličan onom iz 2008. godine. Umesto toga, zemlje članice G7 pokušavaju da se nose s Trampovom administracijom na različite načine. Britanska vlada nastoji da izbegne otvorenu kritiku Bele kuće i vodi pregovore u nadi da će carine biti ukinute. Evropska unija, s druge strane, planira da uzvrati ako se tarife ponovo uvedu.
Mark Carney, bivši guverner Engleske banke, koji sada vodi Kanadu, zauzima čvrst stav i upozorava građane na predstojećim izborima da je odnos između SAD i Kanade ozbiljno narušen. Ovaj nesinhronizovani odgovor odražava haos koji je Tramp očigledno priželjkivao kada je prvi put najavio svoje carinske mere.
Centralni bankari se suočavaju s izazovima kao što su nestabilna tržišta obveznica i potencijalni rizici po finansijsku stabilnost. Nezavisnost predsednika Federalnih rezervi, Džeroma Pauela, koji je često bio na meti Trampovih kritika, izgleda sve nesigurnije. U međuvremenu, bivši britanski premijer Gordon Brown, koji je igrao ključnu ulogu u globalnom odgovoru na krizu 2008. godine, poziva na stvaranje „koalicije voljnih“ zemalja koje bi se fokusirale na produbljivanje trgovinskih veza van SAD i zaštitu najsiromašnijih zemalja od negativnih posledica trenutne politike.
Multilateralne institucije kao što su MMF i Svetska banka verovatno će se suočiti s naporima Trampove administracije da razbije trenutni svetski poredak. Postavlja se pitanje da li će globalni donosioci odluka moći da iznesu alternativnu viziju koja bi se suprotstavila Trampovoj agendi. Čak i ako to ne učine, sukob između SAD i ostatka sveta biće veoma očigledan, a znaci za globalnu ekonomiju izgledaju sumorno.
S obzirom na sve ovo, okupljanje u Vašingtonu ove nedelje može biti presudno za budućnost globalne ekonomije. Dok se donosioci odluka suočavaju s izazovima, pitanje je kako će se svet prilagoditi trenutnim promenama i da li će biti moguće postići konsenzus koji bi mogao sprečiti ponavljanje krize slične onoj iz 2008. godine. U svakom slučaju, trenutna situacija zahteva hitne i koordinarane akcije kako bi se umanjili potencijalni rizici po globalnu ekonomiju.
