Američki predsednik Donald Tramp više puta je pretnjom povlačenja američkih snaga iz Evrope izražavao svoju politiku „Amerika na prvom mestu“. Ovaj potez bi imao ogromne strateške posledice i verovatno bi naišao na značajan otpor unutar američke politike. Tokom 2012. godine, tadašnji američki sekretar za odbranu Leon Paneta najavio je povlačenje dve borbene brigade iz Evrope, što je tada prošlo gotovo bez reakcije zapadnoevropskih vlada. S druge strane, kada je Tramp ove godine razmatrao sličan korak, to je izazvalo šok u evropskim prestonicama, s obzirom na to da je Paneta naglasio nepokolebljivost američkih bezbednosnih obaveza prema Evropi i NATO-u.
Tramp, međutim, jasno stavlja do znanja da ne planira da štiti članice NATO-a koje ne ulažu dovoljno u odbranu. Njegovi komentari i stavovi izneseni tokom samita u Hagu izazvali su zabrinutost među evropskim diplomatama, koji se plaše da bi nakon samita mogao da najavi povlačenje američkih trupa. Američki ambasador pri NATO-u, Metju Vitaker, pokušava da umiri saveznike, ističući da je evropska bezbednost prioritet i da su izveštaji o povlačenju trupa netačni.
U Evropi trenutno ima skoro 84.000 aktivnih američkih vojnika, pri čemu je broj vojnika varijabilan zbog vežbi i rotacija. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, dodatnih 20.000 vojnika raspoređeno je u blizini Rusije, Belorusije i Ukrajine radi podrške i obuzdavanja sukoba. Tokom rata, broj trupa kretalo se između 75.000 i 105.000, s najvećim brojem vojnika u Nemačkoj, Poljskoj, Italiji i Velikoj Britaniji.
Logistika povlačenja bi bila složena i dugotrajna, a procene govore da bi taj proces mogao trajati mesecima, čak i više od godine. Prema rečima penzionisanog pukovnika Marka Kansijana, povlačenje bi zahtevalo transport opreme, vojnika i njihovih porodica, što bi moglo uticati na do 250.000 ljudi. Takođe, pitanje smeštaja vojnika u SAD bi se postavilo, jer bi trenutne baze mogle primiti samo manji deo vojnika.
Stručnjaci poput Jana Lesera iz Nemačkog Maršalovog fonda sumnjaju da bi Tramp mogao doneti ovako značajnu odluku koja bi imala dugoročne posledice, posebno s obzirom na otpor koji je već naišao na ranije pokušaje povlačenja. Pored toga, Kongres bi takođe morao odobriti takav potez, što nije izvesno zbog snažnog otpora u Senatu. Tramp ne želi da izgleda slabo, a drastično smanjenje vojnog prisustva u Evropi bi ga tako prikazalo.
Mnogi od američkih vojnika u Evropi nisu borbene brigade, već osoblje koje upravlja vojnom infrastrukturom. Baze poput Ramštajna i Regionalnog medicinskog centra Landštul igraju ključnu ulogu u podršci vojnim operacijama. U trenutku kada se situacija u svetu komplikuje, povlačenje američkih trupa iz Evrope bi izazvalo kritike i dodatno pogoršalo bezbednosnu situaciju.
Prema izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije, Evropi bi bilo potrebno da zameni američku vojnu infrastrukturu, što bi koštalo oko 1 bilion dolara. Kako bi se izbegli značajni troškovi povlačenja, stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će Tramp doneti ovakvu odluku. Njegova strategija izgleda usmerena na navođenje Evropljana da povećaju svoja ulaganja u odbranu, a povlačenje trupa iz Evrope bi bilo suprotno tom cilju.
