Glavni pregovarači planiraju da se u četvrtak sastanu u Ženevi na, kako se čini, poslednjim pregovorima u pokušaju da se izbegne vojni sukob, dok se razmatra novi predlog koji bi mogao da ponudi izlaz iz krize. U trenutku kada se dve grupe nosača aviona nalaze na udaljenosti s koje mogu da izvedu napad na Iran, situacija postaje sve napetija. Prema izvorima bliskim američkoj administraciji, predsednik Tramp je ukazao na to da će, ako diplomatija ili eventualni ciljani američki napad ne navedu Iran da popusti i odustane od svog nuklearnog programa, razmotriti mnogo veći napad u narednim mesecima, čiji je cilj uklanjanje iranskog rukovodstva s vlasti.
Pregovarači Sjedinjenih Država i Irana trebali bi se okupiti u Ženevi u, po svemu sudeći, poslednjem pokušaju da se izbegne vojni sukob. Međutim, Tramp ne isključuje mogućnost vojnog delovanja ukoliko pregovori ne daju rezultate. Njegovi saradnici navode da je Tramp sklon da u narednim danima izvede početni udar kako bi pokazao iranskim liderima da moraju pristati da se odreknu sposobnosti za izradu nuklearnog oružja. Među mogućim metama razmatraju se sedište Iranske revolucionarne garde, nuklearna postrojenja i program balističkih raketa.
Ukoliko ti potezi ne ubede Teheran da ispuni zahteve, Tramp razmatra mogućnost vojne ofanzive kasnije tokom godine, sa ciljem svrgavanja ajatolaha Alija Hamneija. Ipak, unutar administracije postoje sumnje o mogućnosti postizanja ovog cilja isključivo vazdušnim udarima. U međuvremenu, razmatra se novi predlog koji bi mogao da ponudi izlaz iz vojnog sukoba: ograničen program obogaćivanja uranijuma koji bi Iran sprovodio isključivo u medicinske svrhe.
Nije jasno da li bi bilo koja strana pristala na takav kompromis. Predlog dolazi u trenutku kada se dve grupe nosača aviona, kao i desetine lovaca, bombardera i aviona za dopunu goriva, okupljaju na dometu Irana. Tramp je u sredu u Sobi za krizne situacije u Beloj kući razgovarao o planovima za napade na Iran. Sastanku su prisustvovali potpredsednik Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, predsedavajući Združenog generalštaba general Den Kejn, direktor CIA Džon Retklif i šefica kabineta Susi Vajls.
Tokom sastanka, Tramp je tražio od generala Kejna i Retklifa da se izjasne o široj strategiji prema Iranu. General Kejn govorio je o operativnim mogućnostima vojske, dok je Retklif izneo procene o situaciji na terenu i mogućim ishodima predloženih operacija. Za razliku od operacije prošlog meseca, kada je procenjeno da postoji velika verovatnoća uspeha u akciji protiv predsednika Venecuele Nikolasa Madura, general Kejn nije mogao da pruži ista uveravanja kada je reč o Iranu, pre svega zbog složenosti mete.
Potpredsednik Vens, koji se ranije zalagao za uzdržanost u prekomorskim vojnim intervencijama, nije se usprotivio napadu, ali je tokom sastanka intenzivno ispitivao generala Kejna i Retklifa, tražeći detaljne procene rizika i složenosti operacije protiv Irana. Ranije su razmatrane i opcije slanja timova specijalnih snaga na teren radi uništavanja iranskih nuklearnih i raketnih postrojenja. Međutim, takve operacije bi bile izuzetno rizične, pa su za sada ti planovi odloženi.
Bela kuća je odbila da komentariše Trampove odluke. Pred nego što Iran dostavi svoj, kako se očekuje, poslednji predlog, stavovi obe strane deluju sve tvrđe. Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof izjavio je da je „jasno uputstvo“ predsednika da jedini prihvatljiv ishod bude „nulta stopa obogaćivanja“ nuklearnog materijala. S druge strane, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči poručio je da njegova zemlja nije spremna da se odrekne svog „prava“ na proizvodnju nuklearnog goriva.
Jedan od predloga koji se razmatra, a koji potiče od generalnog direktora Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija, predviđa da Iranu bude dozvoljena proizvodnja vrlo malih količina nuklearnog goriva isključivo u medicinske svrhe. U tom slučaju, Iran bi mogao da tvrdi da i dalje obogaćuje uranijum, dok bi Tramp mogao reći da su zatvorena sva postrojenja koja omogućavaju izradu nuklearnog oružja.
Međutim, ostaje neizvesno da li je Iran spreman da svoj obiman nuklearni program, u koji su uložene milijarde dolara, svede na tako ograničen nivo, kao i da li bi Tramp pristao na bilo kakvo obogaćivanje. U međuvremenu, američko vojno prisustvo u regionu dostiglo je nivo kakav nije viđen od priprema za invaziju na Irak pre skoro 23 godine. Američki zvaničnici, međutim, nisu jedinstveni u pogledu ciljeva. Dok Tramp govori o sprečavanju Irana da razvije nuklearno oružje, drugi zvaničnici navode i dodatne razloge.
Ipak, vojna akcija SAD mogla bi izazvati snažan nacionalistički odgovor u Iranu, čak i među onima koji žele kraj vlasti ajatolaha Hamneija. Evropski zvaničnici su izrazili sumnju da bi vojni pritisak mogao naterati iransko rukovodstvo da odustane od programa koji je postao simbol otpora prema Sjedinjenim Državama.
