Predsednik SAD Donald Trump potpisao je danas proglas kojim se uvode nove carine na uvoz drvne građe i drvenih proizvoda. Prema dokumentu Bele kuće, carina na uvoz sirove drvne građe iznosiće 10 procenata, dok će carine na kuhinjske i toaletne ormariće, kao i tapacirane drvene proizvode, iznositi 25 procenata. Ove tarife stupaju na snagu 14. oktobra, a od 1. januara naredne godine carina će biti dodatno pojačana – na 30 procenata za tapacirane drvene proizvode i na 50 procenata za kuhinjske i toaletne ormariće iz zemalja koje ne postignu odgovarajući sporazum sa SAD-om.
Razlozi za uvođenje ovih carina leže u izveštaju Ministarstva trgovine, koji je sproveden prema odredbama Sekcije 232 Zakona o ekspanziji trgovine iz 1962. godine. U ovom izveštaju se navodi da trenutni obim uvoza drvnih proizvoda predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, jer slabi domaću drvnu industriju, što dovodi do zatvaranja pilana i smanjuje sposobnost snabdevanja strateški važnih sektora, uključujući odbrambenu industriju i infrastrukturu, vlastitim resursima.
Bela kuća dodatno objašnjava da drveni proizvodi služe kao važni ulazi u različite sektore, kao što su građevina, odbrana i infrastruktura. Prekomerna zavisnost od stranih isporuka stvara ranjivost u lancima snabdevanja, što može imati ozbiljne posledice po ekonomiju i nacionalnu sigurnost. Ovaj potez Trampa dolazi u trenutku kada se američka ekonomija suočava s različitim izazovima, a predsednik nastoji da zaštiti domaću proizvodnju i radna mesta.
U saopštenju Bele kuće naglašeno je da zemlje članice EU, Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo neće biti pogođene punim stopama carina. Naime, carina za drvene proizvode iz Ujedinjenog Kraljevstva neće prelaziti 10 procenata, dok za EU i Japan zbirna stopa (kombinacija carine po Sekciji 232 i postojeće stope) neće biti viša od 15 procenata. Ova klauzula o izuzeću ima za cilj da očuva trgovinske odnose sa ovim ključnim partnerima i smanji potencijalne tenzije na međunarodnom tržištu.
Uvođenje novih carina na drvene proizvode dolazi u vreme kada je trgovinska politika SAD-a podložna velikim promenama. Tokom Trampovog mandata, administracija je često koristila carine kao alat za zaštitu domaćih industrija i kao sredstvo pritiska na strane vlade da promene svoje trgovinske prakse. U ovom slučaju, Tramp se oslanja na argumente o nacionalnoj bezbednosti kako bi opravdao ovu meru, pozivajući se na potencijalne rizike od prekomernog uvoza.
S obzirom na to da drvna industrija igra ključnu ulogu u američkoj ekonomiji, mnogi analitičari smatraju da bi ove tarife mogle imati značajan uticaj na cene građevinskog materijala. Povećane carine mogle bi dovesti do rasta cena drvenih proizvoda, što bi se moglo odraziti na troškove izgradnje i renoviranja. U tom kontekstu, kritičari ove mere upozoravaju da bi veće cene mogle dodatno opteretiti potrošače i usporiti ekonomski rast.
Iako su carine na drvene proizvode samo deo šireg trgovinskog okvira koji uključuje mnoge sektore, važno je napomenuti da se ovakve mere često suočavaju s kritikama i protivljenjem. Mnogi stručnjaci smatraju da bi ovakvi potezi mogli izazvati uzvraćajuće mere od strane drugih zemalja, što bi moglo dovesti do trgovinskog rata. U tom smislu, odluka predsednika Trampa može imati dalekosežne posledice ne samo za američku drvnu industriju, već i za globalnu trgovinu.
U ovom trenutku, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice nove carine imati na američku ekonomiju i međunarodne odnose.
