Dok su pažnju svetske javnosti zaokupljali pokušaji Donalda Trampa da posreduje u ukrajinskom sukobu i njegovi trgovinski sporovi sa brojnim državama, u senku je pala vest da je američki predsednik prvi put tokom mandata odlučio da upotrebi vojnu silu. Prema izveštajima dopisnika iz Vašingtona, Tramp je potpisao poverljivu naredbu kojom je Pentagonu naložio da pripremi opcije za akcije protiv narko-kartela u Latinskoj Americi.
Razmatraju se udari dronovima, pomorske operacije i eventualne raketne intervencije. Iako se ne pominju konkretne zemlje, izričito je naglašeno da se ne planira dejstvo na teritoriji Meksika, gde deluje zloglasni kartel Sinaloa. Administracija je prethodno proglasila kartelske mreže terorističkim organizacijama, čime se vojsci otvara prostor za međunarodne operacije – uključujući hvatanje ili likvidaciju članova grupa. Pravna osnova i sama zakonitost takve odluke ostaju pod znakom pitanja, budući da uredba još uvek nije dostupna javnosti.
Sjedinjene Američke Države već neko vreme prate aktivnosti kartela, uključujući izviđačke letove dronova iznad Meksika radi pronalaženja laboratorija za fentanil. Mere sada obuhvataju i finansijske sankcije, blokadu imovine, sajber-operacije i međunarodnu saradnju u prekidanju tokova novca. Sve to deo je takozvane „Agende 47“, koju je Tramp obećavao uoči izbora. U martu je Stejt department proglasio osam kriminalnih grupa terorističkim organizacijama – šest iz Meksika, jednu iz Venecuele i jednu iz Salvadora.
Nakon što je medijski otkrivena tajna uredba 12. avgusta, Meksiko je izručio SAD 26 visokorangiranih članova kartela, uz uslov da im ne bude izrečena smrtna kazna. Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum poručila je Trampu da je njihova teritorija nedodirljiva i da mogu sarađivati, ali da svako mora delovati na svom tlu. Oštre reakcije stigle su i iz drugih država. Kolumbijski predsednik Gustavo Petro podržava borbu protiv kartela, ali isključivo bez američke vojne intervencije. Zalaže se za latinoamerički savez i dodaje da se „rat protiv droge“ ne može dobiti bez javnozdravstvenih politika i socijalnih reformi.
Brazil je odbio zahtev Vašingtona da domaće bande proglasi terorističkim grupama, jer njihov zakon takvu kvalifikaciju ne priznaje. U Ekvadoru se razmatra referendum o eventualnom dopuštanju američkih operacija, dok su ankete pokazale da se tri četvrtine građana protivi vojnoj prisutnosti SAD. Venecuela, pak, tvrdi da organizovani kriminal u zemlji ne postoji, nazivajući američke tvrdnje „propagandom“ koja ima za cilj smenu vlasti.
Analitičari u Gvatemali i Hondurasu upozoravaju da bi američke akcije mogle ojačati antiameričko raspoloženje i poslužiti autoritarnim režimima kao opravdanje za represiju. Kolumbijski analitičar Horhe Restrepo ukazuje da takva strategija riskira jačanje autokratskih režima u zemljama poput Venecuele i Nikaragve, te da nikakav uspeh ne može postići.
I u samim SAD mišljenja su podeljena. Bivši pravni savetnik Stejt departmenta Brajan Finukejn smatra da se vojna akcija ne može opravdati postojećim zakonima. On naglašava da označavanje kartela kao terorističkih organizacija ne daje automatsko pravo na upotrebu sile. Slično upozorava i Vanda Felbab-Braun iz Instituta Brukings, naglašavajući da bi vojni udari mogli privremeno oslabiti kartele, ali i stvoriti manje, nasilnije frakcije.
Suprotno tome, ekspert za Latinsku Ameriku Meteson Elis smatra da je Trampov potez „logičan korak“ u obračunu sa transnacionalnim kriminalom, s ciljem „totalne eliminacije“ kartela, iako priznaje da je to teško ostvarivo. Većina analitičara očekuje da bi američke operacije bile ograničene na udare dronovima i hapšenje vođa, slično akcijama protiv Al Kaide. Vrednost droge koja iz Latinske Amerike stiže u SAD meri se milijardama dolara, a naročito raste udeo sintetičkih supstanci poput fentanila i metamfetamina.
Iako nije zvanično potvrdio da je naredbu potpisao, Tramp je poručio da mora da „zaštiti zemlju“. On je naglasio da Latinska Amerika ima puno kartela i puno droga koje teku, te da je potrebno zaštititi SAD. Američki mediji pišu da bi uredba mogla biti posebno predstavljena, naročito zbog fentanila, za koji je Tramp ranije najavljivao da će biti označen kao „oružje za masovno uništenje“.
