Američki predsednik Donald Tramp ponovo je upozorio Iran, istakavši da se „masivna“ armada kreće ka toj zemlji. U svojoj objavi na društvenoj mreži „Truth Social“, Tramp je naglasio da se flota kreće brzo i sa velikom snagom, entuzijazmom i odlučnošću. On je istakao da je to veća flota od one koja je ranije poslana u Venecuelu, a predvodi je nosač aviona USS Abraham Lincoln. Tramp je dodao da je armada spremna da brzo izvrši svoju misiju, ukoliko bude potrebno.
Osim vojne pretnje, Tramp je izrazio nadu da će Teheran prihvatiti poziv na pregovore kako bi se postigao „fer i ravnopravan sporazum“ koji isključuje nuklearno oružje. On je naglasio da je vreme za pregovore ključno, ističući da je bilo neophodno brzo delovati. Podsetio je na operaciju „Ponoćni čekić“ koja se dogodila 21. juna, kada je Vašington napao tri nuklearna postrojenja u Iranu sa ciljem uništavanja njihovog nuklearnog programa.
Tramp je upozorio da će sledeći napad biti mnogo gori i pozvao Iran da ne dozvoli da do toga dođe. Njegove izjave dolaze u trenutku kada je nosač aviona USS Abraham Lincoln, zajedno sa svojom udarnom grupom, raspoređen na Bliskom Istoku, čime se Iran dovodi u domet potencijalnih napada.
Prema izveštajima izraelskih medija, USS Abraham Lincoln i njegova udarna grupa već su u blizini Irana, što dodatno pojačava tenzije u regionu. SAD su takođe rasporedile dodatne raketne sisteme zemlja-vazduh Patriot i THAAD na ovu oblast, što ukazuje na mogućnost vojne akcije.
Tramp nije isključio opciju vojnog napada na Iran u cilju promene režima. On je optužio Iran za odmazdu zbog nedavnih antivladinih protesta i za razvoj nuklearnog oružja, dok Teheran negira vojnu prirodu svog nuklearnog programa. Iran takođe krivi zapadne zemlje za nasilje tokom protesta, tvrdeći da su infiltrirali teroriste među demonstrante.
Ove tenzije dolaze u trenutku kada su odnosi između SAD-a i Irana dodatno pogoršani. Trampova administracija se već godinama bori sa izazovima koje predstavlja iranski nuklearni program i regionalna politika Teherana, koja se često sukobljava sa interesima SAD-a i njihovih saveznika u regionu.
Trampove izjave su izazvale zabrinutost među analitičarima i međunarodnim posmatračima, koji se pitaju kakve bi posledice vojne akcije mogle imati na regionalnu stabilnost i bezbednost. Mnogi se pribojavaju da bi sukob mogao dovesti do šireg rata u regionu Bliskog Istoka, koji je već opterećen brojnim konfliktima i tenzijama.
U ovom kontekstu, važno je pratiti razvoj situacije i moguće reakcije Teherana. Iran je već pokazao spremnost da odgovori na pretnje i vojne akcije, a prošlih godina su se suočili sa brojnim napadima i sankcijama, što je dodatno pogoršalo njihove odnose sa Zapadom.
Dok se situacija razvija, svet pažljivo prati svaki korak koji američka administracija preduzima, nadajući se da će se diplomacija prevagnuti nad vojnim rešenjima. Trampova administracija će morati da razmotri sve mogućnosti i potencijalne posledice svojih odluka, kako bi izbegla dalju eskalaciju sukoba i nesigurnosti u regionu.
U narednim danima, očekuje se da će Tramp i njegovi savetnici nastaviti da se bave ovom krizom, a pregovori sa Iranom će biti ključni faktor u pokušaju smanjenja tenzija i izbegavanja sukoba.
