Američki predsednik Donald Tramp nedavno je optužio Kinu i Indiju za finansiranje sukoba u Ukrajini tokom svog govora na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. On je istakao da ove zemlje značajno doprinose ratu kupovinom ruskih energenata, posebno nafte i gasa. Tramp je naglasio da je ova kupovina ključna za finansiranje vojne kampanje Rusije u Ukrajini, što dovodi do porasta tenzija između SAD i ovih zemalja.
U svom obraćanju, Tramp je ukazao na to da je neophodno povećati pritisak na države koje održavaju ekonomske veze sa Rusijom. On je ranije predlagao uvođenje sekundarnih sankcija za zemlje koje ne poštuju postojeće mere protiv Moskve. Međutim, kako su Peking i Nju Delhi reagovali na njegove tvrdnje, jasno je da ne nameravaju da se povinuju američkom pritisku. Obe zemlje su nazvale Trampov pristup neprihvatljivim i nastavile sa svojim trgovinskim praksama.
„Kina i Indija su glavni finansijeri tekućeg rata zbog kupovine ruske nafte“, izjavio je Tramp. Ove reči dodatno su povećale napetosti između SAD, Kine i Indije, a Tramp je takođe kritikovao članice NATO-a koje nastavljaju da uvoze ruske energente. On je istakao da te zemlje praktično „finansiraju rat protiv sebe“ kupujući energente od Rusije, dok se istovremeno bore protiv nje.
U okviru svojih ekonomskih mera, Tramp je ranije ovog meseca zatražio od Evropske unije da uvede carine do 100% na robu iz Indije i Kine. Ovaj predlog naišao je na otpor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je naglasila da EU sama donosi odluke i da neće reagovati pod pritiskom SAD.
Situacija se dodatno zakomplikovala nakon što je Vašington uveo Indiji kaznenu carinu od 25%, čime su ukupne uvozne tarife porasle na 50% na većinu robe iz ove zemlje. Kao razlog za ovakvu meru, SAD su navele neuspeh Nju Delhija da ograniči kupovinu ruske nafte. S druge strane, još uvek nisu uvedene nove carine na robu iz Kine, s obzirom na to da je raniji trgovinski rat između SAD i Kine rezultirao privremenim primirjem.
Indija je jasno stavila do znanja da neće prestati sa kupovinom ruske nafte. Ministar finansija Nirmala Sitaraman izjavila je da će Indija „nesumnjivo kupovati rusku naftu“. Uvoz sirove nafte iz Rusije u Indiju porastao je za 5,6% u prethodnom mesecu, dostigavši 1,6 miliona barela dnevno.
Kina je takođe osudila „nezakonite jednostrane sankcije“ koje su nametnule SAD, naglašavajući da je potpuno legitimno održavati normalnu ekonomsku, trgovinsku i energetsku saradnju sa svim zemljama, uključujući Rusiju. Ovaj odgovor ukazuje na sve intenzivniju ekonomsku saradnju između Kine, Indije i Rusije, uprkos pritiscima sa Zapada.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin, tokom nedavne posete Pekingu, upozorio je Zapad da ne koristi „kolonijalni ton“ prema Kini i Indiji, tvrdeći da su pokušaji da se kazne usmereni na usporavanje njihovog ekonomskog rasta. Ovakve izjave samo dodatno komplikuju već napetu situaciju na globalnoj političkoj sceni.
U svetlu ovih događaja, jasno je da odnosi između SAD, Kine i Indije postaju sve složeniji, a ekonomski pritisci koje Tramp pokušava da nametne najverovatnije neće doneti željene rezultate. Umesto toga, moguće je da će se situacija dodatno eskalirati, dok će zemlje poput Kine i Indije nastaviti da jačaju svoje ekonomske veze sa Rusijom, bez obzira na pritiske sa Zapada. Kako se globalna situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se ovi odnosi oblikovati u budućnosti i kakve će posledice to imati na međunarodnu politiku i ekonomiju.
