Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ove nedelje odobrio je plan od 28 tačaka za postizanje mira između Rusije i Ukrajine. Ovaj plan su razvijali visoki zvaničnici Trampove administracije u konsultaciji sa ruskim izaslanikom Kirilom Dmitrijevim i ukrajinskim zvaničnicima, kako je potvrdio jedan visoki zvaničnik administracije za NBC.
U izradu plana uključeni su Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, potpredsednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio i Trampov zet, Džared Kušner. Plan se fokusira na bezbednosne garancije za obe strane kako bi se obezbedio trajni mir, ali zvaničnici nisu izneli detalje, jer se još uvek vodi određeni stepen pregovora.
Tri američka zvaničnika navela su da okvir sporazuma još nije predstavljen Ukrajincima, a vreme finalizacije poklopilo se sa posetom američke vojne delegacije Kijevu. Rubio je na društvenoj mreži Iks istakao da postizanje trajnog mira zahteva ustupke obe strane i da se razvija lista potencijalnih ideja za okončanje rata. Američka delegacija stigla je u Kijev kako bi razgovarala o vojnoj strategiji, tehnologiji i oživljavanju mirovnog procesa. Ova poseta opisuje se kao „napor Bele kuće da ponovo pokrene mirovne pregovore“. Prema izvorima bliskim ukrajinskoj vladi i evropskom zvaničniku, Ukrajina nije učestvovala u oblikovanju plana, već je samo okvirno obaveštena o njemu.
Zvaničnik Bele kuće izjavio je da američki predsednik želi da se rat okonča i da postoji šansa za to ukoliko se pokaže fleksibilnost. Trampova administracija i ruski zvaničnici sastavili su novi predlog za okončanje rata u Ukrajini koji zahteva velike ustupke Kijeva. Na planu su radili američki i ruski zvaničnici, a jedan od arhitekata je Kiril Dmitrijev, šef ruskog državnog fonda i blizak saradnik predsednika Vladimira Putina. Prema izvorima, plan predviđa da Ukrajina ustupi preostale delove Donbasa, prepolovi broj svojih oružanih snaga i odustane od ključnih kategorija naoružanja. Takođe bi bila smanjena američka vojna pomoć, zabranjeno raspoređivanje trupa bilo koje strane na ukrajinskoj teritoriji i ukinuta isporuka zapadnog naoružanja dugog dometa.
Plan takođe uključuje priznanje ruskog jezika kao zvaničnog, kao i formalni status za lokalnu granu Ruske pravoslavne crkve. Izvori su naglasili da je dokument „u velikoj meri naklonjen Rusiji i teško prihvatljiv za Ukrajinu“. Zvaničnici u Kijevu izjavili su da plan odgovara maksimalističkim zahtevima Kremlja, a neki su ga opisali kao pokušaj Moskve da iskoristi političku slabost predsednika Zelenskog usred korupcionaškog skandala.
U svetlu ovih događaja, ukrajinska vlada ostaje skeptična prema predloženim ustupcima i smatra da bi takvi potezi mogli dodatno oslabiti njen položaj u budućim pregovorima. Određeni analitičari smatraju da bi plan mogao značiti povlačenje Ukrajine iz ključnih teritorija, što bi moglo izazvati dodatne tenzije unutar zemlje.
Kako se situacija razvija, međunarodna zajednica pažljivo prati korake koje preduzima Trampova administracija, kao i reakcije Kijeva i Moskve. Mirovni pregovori ostaju ključna tačka u rešavanju sukoba, a izazovi s kojima se suočava Ukrajina i dalje su složeni. Ukrajinski zvaničnici pozivaju na veće uključivanje i podršku zapadnih saveznika kako bi osigurali da njihovi interesi budu zaštićeni tokom bilo kakvih budućih pregovora.
U ovom trenutku, budućnost mira između Rusije i Ukrajine ostaje neizvjesna, a pažnja se usmerava na to kako će Ukrajina odgovoriti na predloženi plan i koje će korake preduzeti u cilju očuvanja svojih nacionalnih interesa.
