Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da se ne bavi ratovima s ciljem osvajanja Nobelove nagrade za mir, već da njegovi napori imaju za cilj spašavanje ljudskih života. U intervjuu za medije, Tramp je istakao da je zaustavio osam ratova u periodu od devet meseci, što smatra značajnim postignućem, ali naglašava da nije motivisan nagradom, već humanitarnim razlozima.
„Uradio sam to jer sam spasio mnogo života“, rekao je Tramp, dodajući da će, bez obzira na to šta drugi odluče, on ostati pri svom stavu. „Niko u istoriji nije zaustavio osam ratova u tako kratkom vremenskom periodu, a ja jesam. Ali, šta god da urade, to je u redu“, preneo je Gardijan.
Trampov optimizam u vezi sa mogućim rešenjima preostalih pitanja vezanih za primirje u Gazi dolazi u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava sa izazovima u vezi sa mirovnim procesom na Bliskom istoku. Predsednik je naglasio da ne želi da zauzme stav o eventualnoj palestinskoj državnosti, rekavši: „Nemam stav o tome. Prihvatiću šta god oni budu dogovorili.“
Ove reči dolaze u trenutku kada se očekuje dodatno usklađivanje između Izraela i Hamasa, a Tramp je najavio da će otputovati u Egipat na zvanično potpisivanje sporazuma o primirju. Pored toga, izrazio je spremnost da govori u izraelskom Knesetu, što je takođe prihvatio.
Ove izjave pokazuju Trampovu posvećenost mirovnim naporima i njegovu ulogu u pokušajima da se postigne stabilnost u regionu, iako njegov stav o palestinskoj državnosti ostaje neodređen. Njegova administracija je ranije bila kritikovana zbog nedostatka jasne strategije kada je u pitanju rešenje izraelsko-palestinskog sukoba.
U međuvremenu, situacija u Gazi ostaje napeta, a međunarodna zajednica daje sve od sebe da podrži dijalog između strana. Tramp je naglasio važnost nastavka razgovora i postizanja sporazuma koji bi bio održiv na duge staze.
U poslednjih nekoliko meseci, Trampova administracija je bila aktivna u posredovanju između Izraela i Palestinaca, pokušavajući da smanji tenzije i postigne mir. Njegova nastojanja su naišla na različite reakcije, kako unutar SAD, tako i međunarodno, jer mnogi ističu da bi trebalo postaviti jasnije ciljeve i prioritete kako bi se postigao trajni mir.
Trampova izjava o nepostojanju stava prema palestinskoj državnosti može se tumačiti kao pokušaj da se izbegne preuzimanje odgovornosti za eventualne neuspehe u procesu, dok se istovremeno održava balans između različitih interesa u regionu. Ova strategija može pomoći da se izbegnu političke tenzije unutar SAD, gde se pitanje Bliskog istoka često koristi kao sredstvo za političke obračune.
Kritičari Trampa često ističu da njegov pristup nije dovoljno jasan i da može dovesti do daljih sukoba, dok njegovi pristalice veruju da je njegova administracija već učinila značajne korake prema postizanju mira. U svakom slučaju, Trampova politika prema Bliskom istoku i dalje će biti predmet rasprava i analize, posebno u svetlu njegovih nedavnih izjava i najava o putovanjima u region.
Sa njegovim odlaskom u Egipat i prihvatanjem poziva da govori u Knesetu, Tramp pokazuje da je posvećen nastavku svog angažmana na Bliskom istoku. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će njegov pristup uticati na buduće odnose između Izraela i Palestine, kao i na širu političku dinamiku u regionu.
