Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio uvođenjem carina članicama BRIKS-a, ističući da bi ta grupa „brzo završila“ ukoliko bi se ozbiljno formirala. U svom obraćanju, Tramp je naglasio da je udario „jako, jako snažno“ na te zemlje, ne navodeći konkretno koje su to. Ove izjave dolaze u trenutku kada članice BRIKS-a nastoje da smanje zavisnost od američkog dolara i istražuju mogućnosti za uvođenje zajedničke valute ili trgovinu u nacionalnim valutama.
BRIKS se sastoji od pet zemalja u razvoju: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. U poslednje vreme, grupi su se pridružili Iran, Egipat i Etiopija, što dodatno povećava njen značaj i uticaj na globalnoj sceni. Ove zemlje su u potrazi za načinima da smanje svoju ekonomsku zavisnost od Sjedinjenih Američkih Država, a Trampove pretnje carinama dodatno komplikuju situaciju.
Takođe, Tramp je istakao da se zalaže za očuvanje statusa američkog dolara kao globalne rezervne valute. On je naglasio da nikada neće dozvoliti uvođenje digitalne centralne bankarske valute (CBDC) u Sjedinjenim Američkim Državama. Ove izjave odražavaju strahove iz Vašingtona da bi potencijalna ujedinjenja zemalja BRIKS-a mogla da ugroze dominaciju dolara.
Trampove pretnje dolaze u trenutku kada se globalni ekonomski pejzaž menja, a zemlje u razvoju traže nove puteve za saradnju i trgovinu. BRIKS je odavno postao simbol otpora prema zapadnim ekonomskim modelima i institucijama, a poslednji događaji ukazuju na to da bi se taj trend mogao nastaviti.
U međuvremenu, članice BRIKS-a nastavljaju da rade na izgradnji jačih ekonomskih veza. Na nedavnom samitu, lideri su razgovarali o mogućim inicijativama koje bi mogle dovesti do smanjenja zavisnosti od dolara. Ideje o zajedničkoj valuti ili povećanju trgovine u nacionalnim valutama postale su sve popularnije među članicama.
Ove inicijative nisu samo ekonomske prirode; one takođe imaju političke implikacije. Zemlje BRIKS-a teže jačanju svog globalnog uticaja i smanjenju dominacije zapadnih zemalja, a Trampove pretnje carinama mogu se shvatiti kao znak straha od tog potencijalnog ujedinjenja.
Osim toga, Trampovi komentari dolaze u vreme kada su međunarodni odnosi napeti, a trgovinski ratovi se nastavljaju. Njegova administracija je već uvela carine na brojne proizvode iz Kine, a pretnje BRIKS-u samo dodatno komplikuju situaciju.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je BRIKS postao značajan akter na globalnoj ekonomskom sceni. Ove zemlje predstavljaju veliki deo svetske populacije i ekonomije, a njihova saradnja može imati dalekosežne posledice po globalne tokove trgovine i investicija.
Uprkos Trampovim pretnjama, BRIKS zemlje su pokazale odlučnost da nastave sa svojim planovima za jačanje ekonomskih veza. Njihovo zajedničko delovanje može biti odgovor na pritiske koje dolaze iz SAD-a i drugih zapadnih zemalja.
Kako se situacija razvija, postavlja se pitanje kako će Trampove pretnje uticati na buduće odnose između SAD-a i zemalja BRIKS-a. Mnoge analize sugerišu da bi dalja eskalacija mogla dovesti do još većih tenzija na globalnoj sceni.
U zaključku, Trampove pretnje predstavljaju samo jedan deo šireg globalnog konteksta u kojem se odvijaju ekonomske i političke borbe. Sa rastućim uticajem BRIKS-a, budućnost globalnog ekonomskog sistema ostaje neizvesna, a kako se članice ove grupe dalje razvijaju, svet će pažljivo pratiti njihove korake.
