Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, prema izveštajima američkih medija, navodno nastoji da utiče na studio Paramount kako bi se snimio četvrti deo njegove omiljene filmske franšize „Gas do daske“ (Rush Hour). Ova informacija dolazi iz portala Semafor koji se poziva na izvor blizak razgovorima.
Tramp je, prema tim izvorima, lično vršio pritisak na izvršnog predsednika Orakla, Lerija Elisona, koji je jedan od njegovih najvećih donatora, da podstakne oživljavanje ove popularne franšize. Ovaj potez dolazi u trenutku kada Tramp pokušava da poveže svoje javne i privatne interese, a filmska industrija se često koristi kao platforma za promociju ličnih brendova i stavova.
Prema navodima, Tramp ima jasnu viziju o tome kakav film želi da vidi. On se zalaže za više akcionih filmova u stilu iz 80-ih i 90-ih godina, koji se odlikuju obiljem eksplozija, automobilskim jurnjavama i zastarelim šalama. Ovi elementi bi, kako smatra Tramp, bili savršeni za „Gas do daske 4“, koji bi mogao ponovo da oživi duh prošlih filmskih hitova.
Franšiza „Gas do daske“ poznata je po svom jedinstvenom spoju akcije i komedije, a prvi film iz 1998. godine postao je instant klasik. Glavne uloge u serijalu tumače Džekije Čan i Kristal Taker, a njihova hemija na ekranu doprinela je popularnosti ovog serijala. U međuvremenu, franšiza je postala simbol filmske zabave koja kombinuje elemente borilačkih veština, humor i akciju.
Trampova želja da se snimi novi deo može se posmatrati kao deo šireg trenda u filmskoj industriji, gde se često oživljavaju stare franšize i serijali. Tokom poslednjih nekoliko godina, Hollywood je sve više okrenut nostalgiji, a mnogi filmovi i serije iz prošlosti dobijaju nove nastavke ili remake-ove. Ovaj fenomen može se objasniti potražnjom publike za poznatim sadržajem u kombinaciji sa modernim tehnikama snimanja.
U svetlu Trampovih ambicija da utiče na filmsku industriju, postavlja se pitanje o granicama između politike i zabave. Mnogi su skeptični prema tome da li bi njegov uticaj mogao da ugrozi kreativnost i integritet filmske industrije. Ipak, Tramp je poznat po svom sklonosti da koristi medije za promociju svojih ideja i projekata, što se može videti i u ovom slučaju.
Osim toga, treba naglasiti da su filmske franšize kao što je „Gas do daske“ često podložne kritikama zbog stereotipizacije i prikazivanja nasilja. U današnjem društvu, gde se sve više raspravlja o socijalnoj pravdi i reprezentaciji, može se pretpostaviti da bi novi film mogao naići na različite reakcije, kako pozitivne, tako i negativne.
Uprkos ovim izazovima, Trampovo zalaganje za „Gas do daske 4“ može se smatrati i kao pokušaj povezivanja sa publikom koja teži jednostavnoj zabavi i bežanju od svakodnevnih briga. Akcioni filmovi sa elementima komedije često služe kao način da se ljudi opuste i uživaju u fantaziji, a Tramp očigledno želi da iskoristi ovu priliku da se poveže sa svojim pristalicama.
Na kraju, ukoliko dođe do realizacije „Gas do daske 4“, ostaje da se vidi kako će publika reagovati na ovu ideju i da li će Trampov uticaj na studio Paramount imati dugoročne posledice po filmsku industriju. U svakom slučaju, ova situacija otvara nova pitanja o ulozi političara u umetničkim sferama i o tome kako se lični interesi mogu preklapati sa poslovnim odlukama u svetu zabave.
