Administracija predsednika SAD Donalda Trampa predložila je uvođenje dvocifrenih carina na proizvode više desetina američkih trgovinskih partnera, nakon istrage o uvozu robe čija se proizvodnja povezuje sa prisilnim radom. Ovaj potez dolazi u trenutku kada se trgovinski odnosi između SAD i drugih zemalja dodatno komplikovano, posebno sa zemljama poput Kine i članicama Evropske unije.
Prema predlogu objavljenom u Vašingtonu, carine od 10 odsto mogle bi da budu uvedene za 16 svetskih ekonomija, uključujući Evropsku uniju, Veliku Britaniju, Kanadu, Meksiko i Tajvan. Pored toga, još 44 trgovinska partnera, među kojima su Kina, Japan, Indija, Južna Koreja i Švajcarska, bilo bi pogođeno carinom od 12,5 odsto. Ove mere predstavljaju deo Trampovog nastojanja da se nadoknade očekivani prihodi izgubljeni nakon odluke Vrhovnog suda SAD da poništi sveobuhvatne globalne carine koje je predsednik uveo prethodne godine.
Ovaj predlog carina bi mogao izazvati uznemirenost među ključnim trgovinskim partnerima SAD, koji su već pretrpeli posledice talasa carina otkako se Tramp vratio u Belu kuću početkom prošle godine. Trampova administracija svesna je rastuće zabrinutosti američkih potrošača zbog visokih cena, posebno nekoliko meseci uoči izbora za Kongres SAD. Stoga su najavili da će od najnovijih predloženih carina izuzeti dugačke liste proizvoda, uključujući delove za avione, prehrambene proizvode poput kafe i govedine, kao i retke zemne minerale koji su važni za proizvodnju pametnih telefona i automobila.
Takođe je naglašeno da će iz predloženih carina biti izuzeti i proizvodi iz Kanade i Meksika obuhvaćeni Severnoameričkim trgovinskim sporazumom (NAFTA). Nove carine neće odmah stupiti na snagu, a javna rasprava o predloženim carinama trebalo bi da počne 7. jula.
Trampov plan naišao je na brojne kritike. Kineska vlada je odbacila optužbe o prisilnom radu i pozvala na rešavanje ekonomskih pitanja kroz dijalog, naglašavajući da trgovinski rat nije u interesu nijedne strane. SAD već dugo tvrde da bi roba koja sadrži materijal iz kineske provincije Sinđijang mogla da bude proizvedena korišćenjem prisilnog rada. Međutim, Peking odbacuje ove tvrdnje, insistirajući da su one neutemeljene.
Kritičari predloženih carina smatraju ih izgovorom za ponovno uvođenje carina na proizvode iz zemalja širom sveta koje nisu prošle zakonsku proveru. U februaru je Vrhovni sud SAD presudio da je Tramp prekoračio svoja ovlašćenja pozivajući se na Zakon o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima iz 1977. godine (IEEPA) kako bi uveo dvocifrene carine gotovo svakoj zemlji na svetu. Odluka suda poništila je te carine i omogućila kompanijama koje su ih plaćale da traže povraćaj novca.
Nakon presude, Tramp se okrenuo drugom zakonu kako bi uveo privremene carine od 10 odsto, koje su, međutim, istekle 24. jula. Specijalizovani trgovinski sud je prošlog meseca presudio da su i ove carine nezakonite, iako vlada može da nastavi da ih naplaćuje dok slučaj bude u postupku pred sudovima.
Ove nove carine i dalje podsećaju na složenost i napetost u međunarodnim trgovinskim odnosima, a Trampova administracija se suočava sa izazovima kako bi balansirala unutrašnje ekonomske potrebe i spoljne političke odnose. U svetlu predstojećih izbora, jasno je da će trgovinska politika ostati ključno pitanje u američkoj političkoj areni. Pratite nas na našim društvenim mrežama kako biste bili u toku sa najnovijim dešavanjima.
