Danas je u Moskvi zabeležen najhladniji 30. jun u istoriji meteoroloških posmatranja, a takođe je oboren i rekordno nizak atmosferski pritisak. Ovu informaciju je potvrdio vodeći stručnjak meteorološkog centra Fobos, Jevgenij Tiškovec. Prema njegovim rečima, poslednji dan juna postao je najhladniji na Glavnoj meteorološkoj stanici Moskve, gde je do 15 časova termometar pokazivao samo +12,6 stepeni Celzijusa. Ovim je oboren prethodni rekord iz 1962-1976. godine, kada su se temperature kretale oko +14 do +14,7 stepeni.
Tiškovec je istakao da je trenutna situacija rezultat blizine olujnog centra ciklona, što je dovelo do rekordno niskog pritiska u Moskvi. Ovaj fenomen ukazuje na značajne promene u vremenskim uslovima, koje su uočljive u celom regionu.
S druge strane, na jugu Evrope, situacija je potpuno drugačija. Tokom nedelje, toplotni talasi su podigli temperature iznad 40 stepeni u zemljama kao što su Španija, Portugal, Italija i Grčka. Prema izveštaju agencije AP, lokalne vlasti su izdale nova upozorenja na rizik od šumskih požara, koji su postali sve češći usled ekstremnih vremenskih uslova.
U Portugalu, dve trećine zemlje bile su juče u stanju visoke pripravnosti zbog ekstremnih vrućina i rizika od požara. Temperature su u Lisabonu premašile 42 stepena Celzijusa. Slična situacija je i u Grčkoj, koja se suočava s visokim temperaturama i upozorenjima na šumske požare, što je rezultat prvog letnjeg toplotnog talasa.
U Španiji, temperature su dostigle 42 stepena Celzijusa, posebno u južnom gradu Sevilji, kao i u drugim delovima zemlje. Španska Nacionalna meteorološka služba, Aemet, saopštila je da će jun postati najtopliji mesec otkako se vode evidencije. Lokalni zvaničnici su savetovali građanima da izbegavaju fizičke aktivnosti tokom najtoplijih delova dana, kako bi se smanjili rizici od toplotnog udara.
Ove ekstremne vremenske prilike podsećaju nas na važnost prilagođavanja i pripreme na klimatske promene, koje utiču na različite delove sveta na različite načine. Dok Moskva beleži neuobičajene niske temperature za ovo doba godine, južna Evropa se suočava sa vrućinama koje prevazilaze uobičajene norme.
Meteorolozi upozoravaju da bi ovakvi vremenski obrasci mogli postati sve učestaliji kako klimatske promene nastavljaju da utiču na globalne vremenske uslove. Zbog toga je važno da vlade i zajednice preduzmu mere za zaštitu stanovništva i resursa, kako bi se smanjile posledice ovih ekstremnih vremenskih uslova.
U zaključku, vreme u Moskvi i južnoj Evropi pokazuje kako globalne klimatske promene mogu uticati na različite regione na radikalno različite načine. Sa jedne strane, Moskva se suočava sa rekordno niskim temperaturama, dok se sa druge strane, južna Evropa bori sa strašnim toplotnim talasima i rizikom od požara. Ovaj kontrast u vremenskim uslovima naglašava potrebu za globalnim delovanjem u cilju ublažavanja efekata klimatskih promena i zaštite zajednica širom sveta.
