Toplotni talas koji trenutno pogađa Evropu donosi ozbiljne posledice, sa više od 10 regija u Italiji koje su zabranile rad na otvorenom. U Španiji i Portugalu, temperature prelaze 45 stepeni Celzijusa, dok u Velikoj Britaniji jun i početak jula beleže temperature iznad 35 stepeni, što je neuobičajeno za ovo područje. Naš region takođe oseća uticaj ovih ekstremnih vremenskih uslova.
Profesor Aleksandar Valjarević, klimatolog i predavač na Geografskom fakultetu u Beogradu, ističe da „jedan ekstrem povlači drugi ekstrem“. Kada temperature dostignu 40 stepeni, kao što je slučaj u Španiji i Portugalu, to dovodi do povećane opasnosti od požara. U uslovima visokih temperatura, osušenost lišća igličastog bilja može porasti do 80%, stvarajući savršene uslove za širenje požara. Dodatni problem predstavljaju vetrovi koji otežavaju kontrolu požara, jer zonalni vetrovi često donose toplotu i noću.
Klimatske promene igraju značajnu ulogu u ovim ekstremima, ali profesor Valjarević ukazuje na to da ne treba isključiti ni astronomske faktore ili unutrašnje procese planete. Iako se nalazimo između dva ledena doba i zagrevanje će se nastaviti još 10.000 godina, važno je da se prilagodimo trenutnim uslovima. „Nije pitanje da li će biti preko 40 stepeni, već kako ćemo se nositi sa posledicama – hoćemo li imati dovoljno vode, energije i hrane?“ pita se profesor.
Što se tiče vodoopskrbe, Valjarević naglašava da vode ima, ali nije ravnomerno raspoređena. Potrebno je tražiti nove izvore i pažljivo upravljati podzemnim vodama kako ne bismo ostavili budućim generacijama „praznu čašu“. U narednim danima može se očekivati nastavak toplotnih talasa, sa temperaturama koje će ponovo prelaziti 40 stepeni i tropskim noćima kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni.
Da bismo se zaštitili od ekstremne vrućine, profesor savetuje održavanje temperature u stanovima na oko 30 stepeni, dok bi u automobilima trebalo da bude do 25 stepeni. Preporučuje mlake napitke poput čaja, jer hladna ili slatka voda nisu idealne. Takođe upozorava na opasnosti toplotnog udara i ističe važnost zaštite: mazanje kapaka i vrata, kao i jutarnje vežbe, mogu pomoći organizmu da se nosi s vrućinom.
Profesor Valjarević takođe ističe značaj zelenih površina u gradovima. „Bez urbanih šuma nećemo imati prijatne temperature u Beogradu. Razlika u temperaturi između zelenih zona i betonskih delova grada može biti i do osam stepeni“, naglašava on. Betonska toplotna ostrva dodatno pojačavaju efekat toplotnih talasa.
U odgovoru na ove izazove, Španija je uvela zabranu rada na otvorenom između 12 i 16 časova, što je dobar model koji bi mogao da inspiriše i druge zemlje. „Radnici imaju pravo na pauze i produžen rad noću, što bi trebalo uvesti i kod nas u skladu sa klimatskim ekstremima“, dodaje Valjarević. Naše zakonodavstvo mora prepoznati klimatske promene kao relevantan faktor u regulativi, jer bez adekvatnih mera, posledice po zdravlje i radnu sposobnost mogu biti katastrofalne.
Sve u svemu, suočavamo se sa ozbiljnim klimatskim izazovima koji zahtevaju hitnu akciju i prilagođavanje. S obzirom na to da će toplotni talasi postati sve učestaliji, važno je da se pripremimo i preduzmemo mere zaštite kako bismo sačuvali naše zdravlje i životnu sredinu.
