Iznajmljivanje nekretnina u Srbiji postalo je veoma unosan posao, a mnogi ljudi zavide stanodavcima zbog stabilnih mesečnih prihoda. Međutim, iza prividne jednostavnosti ovog biznisa kriju se razni izazovi. Anketa portala 4zida pokazuje da je najveći problem za stanodavce pronalaženje pouzdanih zakupaca. Mnogi se suočavaju sa situacijama kada podstanari iznenada napuste stan, ostavljajući dugove i oštećenja.
Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije, Dragan Cvijetićanin, ističe da se sve češće dešava da podstanari bez najave napuste stanove, ostavljajući dugove za kiriju i neplaćene račune. U takvim slučajevima, ugovor o zakupu često ne može pomoći, jer stanodavci nemaju mogućnost da ostvaruju svoja prava.
Cvijetićanin naglašava da proces privatne tužbe može trajati dugo, a da je često problem pronaći podstanara koji je otišao. Čak i kada se slučaj reši u korist stanodavca, naplata duga može biti teška, jer dužnik može biti nezaposlen ili bez sredstava.
Profil „odbeglog podstanara“ može biti različit. Neki redovno plaćaju kiriju, a zatim iznenada nestaju, dok drugi napuštaju stanove već nakon mesec dana. Odbegli podstanari često su samci, a ređe parovi ili porodice. Problemi se najčešće javljaju u većim gradovima, dok se u manjim mestima situacije ređe javljaju zbog bliskih odnosa među ljudima.
Stanodavci često trpe velike gubitke kada podstanari ne plaćaju komunalne troškove, što dodatno opterećuje njihove finansije. Cvijetićanin savetuje da bi uzimanje depozita u visini tri kirije moglo biti rešenje za pokrivanje potencijalnih troškova u slučaju iznenadnog napuštanja nekretnine. Međutim, priznaje da mnogi zakupci nemaju mogućnosti da plate takav depozit.
Prosečna mesečna kirija za jednosobne stanove u Beogradu iznosi oko 390 evra, dok su garsonjere oko 310 evra. U Novom Sadu, jednosobni stanovi se iznajmljuju za slične cene kao u Beogradu. U manjim gradovima, kao što su Kragujevac i Niš, kirije su nešto niže.
Iskustva iz ankete pokazuju da uspešno iznajmljivanje ne zavisi samo od sreće, već i od dobre pripreme. Jasna komunikacija i precizan dogovor pre useljenja mogu smanjiti rizik od problema. Mnogi stanodavci izbegavaju da govore o svojim lošim iskustvima jer se stide što su ispali naivni.
U situacijama kada podstanar ne želi da napusti stan, stanodavci se suočavaju s dodatnim izazovima. Ovi slučajevi su posebno teški, jer može proći dugo vremena pre nego što se situacija reši. Stanodavci često gube novac i vreme, a neki se čak osećaju sramotno zbog toga što su dopustili da ih neko prevari.
Stanodavci se ponekad utehu nalaze u tome da je podstanar koji pobegne „manje zlo“ od onog koji odbija da napusti stan. Ova situacija može biti mučna i izazvati dodatne stresove u poslovanju. U svakom slučaju, stanodavci moraju biti oprezni i dobro se pripremiti pre nego što odluče da iznajmljuju svoje nekretnine, kako bi smanjili rizik i osigurali stabilan prihod.
