Druge večeri za redom, pevač Marko Perković Tompson, poznat kao promoter ustaštva u Hrvatskoj, održao je koncert na splitskim Gripama. Ovaj događaj okupio je brojne njegove poklonike iz različitih delova zemlje, koji su, uz ustaške simbole, u glas uzvikivali ustaški poklič „za dom spremni“. Tompson je poznat po kontroverznim pesmama koje su često povezane s periodom ustaške Hrvatske, a najspornija pesma iz njegovog repertoara, „Bojna Čavoglave“, ponovo je bila centralna tačka koncerta.
Na koncertu se okupilo veliko broj fanova, većinom mladih, a tokom dana su se na ulicama i kafićima puštale njegove pesme. Ovaj događaj se odvijao u atmosferi koja je podsećala na ranije slične manifestacije, gde su se isticali ustaški simboli. Tompson je u Splitu rasprodao dva koncerta, od kojih je prvi održan 16. januara, a sada su se ponovo okupili njegovi obožavaoci, izazivajući brojne reakcije u javnosti.
Tompsonova turneja po Hrvatskoj počela je u decembru prošle godine u Osijeku, a nastavila se kroz gradove poput Varaždina, Zadra i Zagreba. Nakon masovnog koncerta u Zagrebu, gde je glavni grad bio na tri dana pretvoren u „prestonicu ustaštva“, gradonačelnik Tomislav Tomašević zabranio je održavanje drugog koncerta u Areni. Takođe, Gradska skupština Zagreba odlučila je da zabrani ustaške simbole i pokliče na svim prostorima u nadležnosti grada, što je izazvalo široku raspravu o slobodi umetničkog izražavanja i granicama tolerancije.
Tompsonova turneja se planira nastaviti u Rijeci i Puli u februaru, a odbornici Pule već su zatražili od gradske vlasti da donese sličnu odluku kao ona u Zagrebu. Ova situacija ponovo otvara pitanje koliko je vlast u Hrvatskoj spremna da se suoči s problemom ustaštva i njegovim manifestacijama u savremenom društvu. Mnogi smatraju da vlast prećutno dozvoljava Tompsonovo promovisanje ustaštva, a posebno je zabrinjavajuće što su na njegovim koncertima često prisutni visoki politički funkcioneri.
Tokom generalne probe za koncert u Zagrebu, Tompsona je posetio lično premijer Andrej Plenković sa svojom decom, dok su u prvim redovima na koncertu bili predsednik Sabora Gordan Jandroković i ministri iz Vlade. Ova prisutnost je izazvala osude dela hrvatske javnosti, koja smatra da bi političari trebalo da se distanciraju od ovakvih manifestacija i simbolike.
Na koncertu u Splitu, osim pesama koje promovišu ustaštvo, Tompson je ponovo pokazao svoju popularnost među delom hrvatske populacije koja se identifikuje s ovom vrstom nacionalizma. Mnogi analitičari upozoravaju na to da ovakvi događaji mogu imati dugoročne posledice po društvo i međunacionalne odnose u Hrvatskoj, posebno u svetlu nedavnih tenzija u regionu.
U društvu gde se često preispituje prošlost, ovakvi koncerti i simboli predstavljaju izazov za kolektivno sećanje i identitet. Kritičari Tompsonovih nastupa ističu da je važno postaviti granice kada su u pitanju ideologije koje su dovele do sukoba i nasilja u prošlosti. S obzirom na trenutnu političku klimu, očigledno je da će tema ustaštva i dalje biti predmet rasprava u Hrvatskoj, dok se društvo suočava s pitanjem kako oblikovati svoju budućnost, s obzirom na nasleđe koje nosi.
Tompsonova popularnost i dalje raste, dok se istovremeno postavlja pitanje odgovornosti umetnika i političkih lidera u vezi sa simbolikom koju promovišu. Ovaj fenomen zahteva ozbiljno promišljanje o identitetu, kulturi i vrednostima koje se prenose na nove generacije.
