Marko Perković Tompson, poznati hrvatski pevač, neće imati nastupe u prostorijama kojima upravlja Grad Pula, što je potvrdio gradonačelnik Peđa Grbin. Ova odluka je zasnovana na gradskom pravilniku iz 2018. godine, koji dozvoljava samo programe koji su u skladu sa interesima i vrednostima lokalne zajednice.
Grbin je naglasio da dok on bude gradonačelnik, Tompson ne može očekivati nastup u Puli. Ova izjava dolazi nakon što je Tompson na koncertu u Poreču komentarisao transparent koji je pozivao publiku da dođe na njegov potencijalni koncert u pulsku Arenu. Tompson je rekao: „Za takav koncert još nije vreme, ali interes postoji.“ Ove reči su izazvale dodatne tenzije, s obzirom na to da su stavovi koje Tompson izražava o periodu nakon Drugog svetskog rata spornog karaktera i često izazivaju polemike.
Gradonačelnik Grbin se osvrnuo na Tompsonove stavove i naglasio da oni nisu u skladu s vrednostima koje grad Pula promoviše. Ovaj sukob između umetnosti i političkih stavova nije neuobičajen, posebno u Hrvatskoj, gde su pitanja identiteta, prošlosti i nacionalizma često u centru pažnje. Tompson je poznat po svojim pesmama koje se bave temama nacionalnog identiteta, a mnogi ga kritikuju zbog njegovih stavova o domovinskom ratu i periodu posle 1945. godine, kada su se dogodile značajne političke promene u zemlji.
Osim što je pevač, Tompson je i figura koja polarizuje javnost. Dok ga neki smatraju simbolom otpora i nacionalnog ponosa, drugi ga vide kao kontroverznu ličnost čiji stavovi mogu biti štetni po društvenu koheziju. Ova situacija u Puli ponovo otvara pitanja o ulozi umetnika u društvu i granicama slobode izražavanja, posebno kada je reč o politički osetljivim temama.
Izjava gradonačelnika Grbina može se posmatrati kao deo šireg trenda u kojem lokalne vlasti preispituju ko i kako može nastupati na njihovim prostorima. U ovom slučaju, odluka o zabrani nastupa Tompsona može se smatrati pokušajem očuvanja gradskih vrednosti i identiteta, ali istovremeno postavlja pitanje o granicama umetničke slobode.
U razgovoru za zagrebački Večernji list, Grbin je bio jasan: „Dok sam ja gradonačelnik, Tompson neće nastupati u prostorima kojima upravlja Grad Pula.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada se Hrvatska suočava sa pitanjima nacionalnog identiteta i nasleđa rata. Mnogi građani Pule, koji se ponose svojim gradom i njegovom istorijom, podržavaju ovu odluku, smatrajući da je važno čuvati vrednosti koje grad predstavlja.
S druge strane, Tompsonovi obožavaoci izražavaju nezadovoljstvo ovom odlukom, tvrdeći da je to oblik cenzure i da bi umetnici trebalo da imaju slobodu da se izražavaju bez straha od političkih reperkusija. Ova situacija može imati dugoročne posledice po kulturni život u Puli i Hrvatskoj u celini, jer se postavlja pitanje kako će se slične situacije rešavati u budućnosti.
U vreme kada su umetnost i politika često isprepleteni, ovakvi slučajevi služe kao podsetnik na to koliko je važno dijalog između umetnika i društva. Dok neki veruju da umetnost može biti sredstvo za promenu i izražavanje slobode, drugi se brinu da određeni stavovi mogu potkopati jedinstvo i kohezivnost zajednice. Odluka gradonačelnika Grbina je, u tom smislu, više od samo jedne odluke o koncertu; ona je deo šireg razgovora o vrednostima, identitetu i budućnosti Hrvatske. Ova situacija svakako će ostati u fokusu javnosti, a reakcije će se nastaviti razvijati kako se situacija bude odvijala.
