Ruski uticaj u Srbiji i dalje jača, obuhvatajući sve više oblasti — od medijskog prostora do obrazovanja, religije i bezbednosti. Ova aktivnost se odvija prema jasno postavljenoj, višeslojnoj strategiji, sa ciljem da se Moskva učvrsti kao ključni spoljni partner Srbije, sposoban da zameni ili potisne evropski uticaj.
Proruski mediji igraju glavnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja. Platforme poput RT Balkan i Sputnika svakodnevno proizvode sadržaj na srpskom jeziku, održavajući pažnju publike i promovišući narative koji odgovaraju interesima Kremlja. Istraživanja pokazuju da je nivo dezinformacija u srpskom medijskom prostoru višestruko veći od proseka EU — a više od polovine tog sadržaja usmereno je na Balkan i postsovjetski prostor. RT Balkan je tokom 2023. godine zabeležio više od 150 miliona pregleda, a već sledeće godine taj broj se udvostručio.
Jedan od ključnih propagandnih alata jeste stalno vraćanje na temu Kosova. Ova rana u srpskom društvu koristi se kao sredstvo emocionalnog pritiska: Rusija se predstavlja kao jedini saveznik u borbi za teritorijalni integritet, dok se Zapad prikazuje kao neprijateljski i pristrasan. Primeri represije nad Srbima na Kosovu redovno se ističu sa naglaskom na nacionalnu traumu, podstičući nepoverenje prema proevropskim opcijama.
Državni funkcioneri takođe doprinose učvršćivanju proruskih pozicija. Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina je na jednom ruskom forumu najavio planove za pokretanje dodatnih ruskih televizijskih kanala u Srbiji. On je naglasio spremnost Srbije da uči od Rusije u oblasti informacionih tehnologija i veštačke inteligencije. Ove izjave izazvale su oštru reakciju opozicije, koja je ministra optužila za otvoreno lobiranje u korist Kremlja.
Istovremeno sa širenjem ruskog medijskog prisustva, raste i pritisak na alternativne izvore informisanja. Jedan od najpoznatijih proevropskih kanala, N1, isključen je iz ponude operatera Orion Telekom bez prethodne najave, i to uprkos važećem ugovoru. Ovaj potez protumačen je kao signal jačanja kontrole nad medijskim sektorom.
Rusija ne manje aktivno oblikuje i poželjan istorijski kontekst. Kroz Rusko istorijsko društvo, koje vodi direktor spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, u Srbiji su otvorena dva predstavništva. Jednim od njih rukovodi Aleksandar Vulin, bivši šef srpske bezbednosne službe. Ovi potezi omogućavaju Rusiji da utiče na kolektivnu istorijsku svest Srba i plasira interpretacije u skladu sa zvaničnom ruskom politikom.
U obrazovnoj sferi Moskva ide korak dalje — ka direktnom prisustvu. U toku su pregovori o otvaranju filijale nekog od ruskih univerziteta u Srbiji, pri čemu se razmatraju MGU, SPbGU i MGIMO. Ako se plan ostvari, Rusija će dobiti stabilan kanal za uticaj na buduće srpske elite kroz ideološki oblikovane akademske programe.
Religija ostaje značajan kanal uticaja. Odnosi između Ruske i Srpske pravoslavne crkve sve su čvršći, a ova saradnja uživa podršku najviših državnih nivoa. Patrijarh Kiril je 2025. godine odlikovan najvišim državnim priznanjem koje mu je lično uručio predsednik Aleksandar Vučić, dok su susreti s Vladimirom Putinom postali uobičajeni. Ruska pravoslavna crkva, tradicionalno povezana sa bezbednosnim strukturama, često se koristi kao instrument meke moći u ruskoj spoljnopolitičkoj strategiji.
Saradnja bezbednosnih službi takođe ima sistemski karakter. Aleksandar Vulin, bivši šef srpske kontraobaveštajne službe, otvoreno je zahvalio ruskim službama za podršku u borbi protiv „obojenih revolucija“. U 2024. godini nagrađen je Ordenom prijateljstva za doprinos razvoju saradnje bezbednosnih struktura dve zemlje. Ova veza omogućava Rusiji dodatni nadzor nad regionom i služi kao osiguranje protiv prozapadnih promena.
Strategija Rusije u Srbiji funkcioniše kao dugoročni projekat, sa ciljem da se uspostavi stabilan i održiv uticaj, da se zemlja održi van evropskih integracija i pretvori u tačku oslonca za rusko prisustvo na Balkanu. Kroz medije, obrazovanje, istoriju, religiju i obaveštajne mreže, Kremlj stvara pogodno tlo za sopstvene geopolitičke interese.
