Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je izneo oštru kritiku na račun Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Dodik je izjavio da Šmit nije legalno imenovan i da njegove odluke nisu prihvatljive za Republiku Srpsku. Prema njegovim rečima, dok se ne reše sve Šmitove ranije odluke, stabilizacija političke situacije u Bosni i Hercegovini će biti veoma teška. On smatra da BiH ne može da podnese obim nezakonitih i neustavnih odluka koje su donete.
Dodik je naglasio da je Šmitu „osladilo“ u Bosni i Hercegovini, jer prima visoku platu od 24.000 evra mesečno, uz dodatne apanaže koje mogu dostići i do 41.000 evra. „To nijedan funkcioner u EU nema“, rekao je Dodik, izražavajući sumnju u Šmitov legitimitet i motivaciju. On je dodao da će Republika Srpska nastaviti da se protivi Šmitovim odlukama sve dok ne napusti svoju funkciju.
Dodik se osvrnuo na to kako se visokog predstavnika biraju potpisnice Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, među kojima su Srbija, Hrvatska, Republika Srpska, Federacija BiH i zajednički nivo BiH, uz saglasnost svih strana. On je istakao da Šmit nije izabran od strane ovih strana, što dodatno potkopava njegovu poziciju. Takođe, istakao je da je Šmitova želja za potvrdom njegovog imenovanja u Savetu bezbednosti UN propala, jer nije dobio potrebnu saglasnost.
Dodik je ukazao na to da je Ustavni sud Nemačke poništio sistem izbora koji se trenutno nameće u Bosni i Hercegovini. Iako Republika Srpska ne priznaje Ustavni sud BiH, Dodik je naglasio da će se pojaviti neki subjekti koji imaju pravo da podnesu apelaciju Ustavnom sudu BiH, koristeći iste argumente kao što su to učinile stranke u Nemačkoj. On je postavio pitanje kako će Ustavni sud BiH reagovati na takvu apelaciju, s obzirom na to da u tom sudu sede i stranci iz inostranstva, uključujući Nemce.
Dodik je takođe dodao da će se, ukoliko se situacija ne reši, posegnuti za tvrdnjom da se o odlukama visokog predstavnika ne može odlučivati ni na jednom sudu, implicirajući da je Šmitova pozicija iznad pravnog sistema u BiH. Ova izjava može dodatno zakomplikovati već napetu situaciju u Bosni i Hercegovini, gde se različite etničke i političke grupe bore za vlast i uticaj.
Ovaj konflikt između Dodika i Šmita osvetljava šire političke tenzije u BiH, koje su često obeležene nesigurnošću i sukobima između različitih nacionalnih i političkih identiteta. Naime, Republika Srpska, koju predvodi Dodik, često se sukobljava sa federalnim vlastima, a Šmit kao visoki predstavnik, često se doživljava kao alat zapadnih sila za održavanje stabilnosti u zemlji.
Dodikova retorika može se shvatiti kao deo šire strategije za jačanje pozicije Republike Srpske, a možda i kao priprema za predstojeće političke borbe. Njegove izjave o Šmitu i njegovoj „nelojalnosti“ prema ustavnom okviru BiH ukazuju na to da će se politička borba nastaviti, sa mogućim posledicama po stabilnost i jedinstvo države.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će međunarodna zajednica reagovati i koje korake će preduzeti u cilju rešavanja trenutnih tenzija. Stabilnost Bosni i Hercegovini može biti ugrožena, ukoliko se ovakvi konflikti nastave, a moguće je i da će situacija zahtevati dodatne intervencije sa strane Evropske unije i drugih međunarodnih aktera.
