U najnovijoj emisiji „Teška priča“ kolumnisti Euronews Srbija Filip Rodić, Ivan Radovanović i Muharem Bazdulj razgovarali su o aktuelnim političkim i društvenim dešavanjima u Srbiji. U središtu diskusije bila je kolumna Borisa Dežulovića, koja kritikuje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, poredeći ga sa Titom i sugerišući da Vučić glumi ulogu vođe, koja je u suprotnosti sa realnošću.
Muharem Bazdulj se osvrnuo na Dežulovićevu kolumnu, ukazujući na netačnosti u iznetim informacijama. On je citirao deo kolumne u kojem se tvrdi da je Srbija jedina evropska zemlja bez američkog ambasadora, ističući da to nije tačno. Pretražujući zvanične podatke sa sajta State Department-a, Bazdulj je naveo da ni Bosna i Hercegovina, Nemačka, Mađarska, Island, Moldavija, Norveška, Slovenija, niti Ukrajina nemaju američke ambasadore, čime je želeo da pokaže da je Dežulovićeva teza o Vučiću kao neuspešnom lideru neosnovana.
Bazdulj je naglasio da bi pravi kolumnista, umesto da jednostavno kritikuje Vučića, trebao da sagleda širu sliku i da razume političke okolnosti. On je istakao da je Srbija možda jedina zemlja u kojoj se takve tvrdnje bez pokrića plasiraju, a da se pritom zanemaruju ključne informacije koje bi mogle promeniti percepciju o situaciji.
Ivan Radovanović je dodao da javni intelektualci ne bi trebalo da se ponašaju kao članovi ideoloških komisija. Prema njegovom mišljenju, intelektualci su svedeni na ulogu koja se bavi isključivo ideološkim pitanjima umesto da se fokusiraju na istinu i činjenice. On je kritikovao način na koji se danas piše i komentariše aktuelna politika, ističući da se često ignoriraju činjenice kako bi se opravdale lične ili političke agende.
Radovanović je ukazao na to da se u medijima često plasiraju teze koje nemaju čvrste temelje, a koje služe samo da bi se diskreditovala trenutna vlast. Ovakav pristup, kako je rekao, može dovesti do površnog razumevanja složenih političkih pitanja i do stvaranja pogrešnih percepcija među građanima.
Filip Rodić se nadovezao na Radovanovića, govoreći o Milanu Protiću, koji je takođe kritikovan zbog svog načina pisanja. Rodić je izrazio sumnju u Protićevu sposobnost da piše o ozbiljnim političkim temama, naglašavajući da se čini kao da piše više o sebi nego o stvarnim problemima u društvu. On je ukazao na kontradiktornosti u Protićevim stavovima, posebno kada se radi o pravnicima i etici u njihovom radu.
Rodić je takođe istakao da se kritike koje se upućuju Vučiću mogu lako preneti na samog Protića, što dodatno potkrepljuje njegovu tezu o nedoslednosti u argumentaciji i ponekad neosnovanim napadima na političke protivnike.
Ova diskusija u emisiji „Teška priča“ pokazala je koliko je važno da se u javnom prostoru vodi dijalog zasnovan na činjenicama, a ne na ideološkim predrasudama i ličnim animozitetima. Gosti su se složili da je potrebno više kritičkog razmišljanja i odgovornosti medija i intelektualaca kako bi se građanima pružila tačna slika o trenutnim prilikama u zemlji.
Na kraju, panelisti su pozvali na odgovornije izveštavanje i kritičko razmatranje informacija, naglašavajući da je svrha novinarstva da informiše i edukuje javnost, umesto da služi kao oružje u političkim obračunima. Ova emisija je osvetlila izazove sa kojima se suočava srpsko društvo u potrazi za istinom i transparentnošću u javnom dijalogu.
