Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je danas da je jasno šta može biti tema dijaloga između Beograda i Prištine, naglašavajući da Beograd neće dozvoliti otvaranje tema koje ne pripadaju ovom dijalogu. Petković je na društvenoj mreži X istakao da je propao još jedan pokušaj glavnog pregovarača iz Prištine, Besnika Bisljimija, da iznese optužbe protiv Beograda.
U svojoj objavi, Petković je naveo da je trenutno na putu za Brisel, gde su zakazani sastanci koji će poslužiti kao priprema za trojne razgovore, što je i sama EU potvrdila. „Propao je još jedan Bisljimijev pokušaj da napadne Beograd! Srpska strana je uvek prisutna u dijalogu. Zna se šta može biti tema dijaloga, kao što se zna da nećemo dopustiti da Priština zloupotrebljava mehanizam dijaloga za otvaranje tema kojima apsolutno nije mesto u dijalogu“, napisao je Petković.
Iako Petković nije precizirao koje tačno teme smatra neprikladnim za dijalog, jasno je da se radi o pitanjima koja se ne tiču direktno normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Ovaj stav je u skladu sa dosadašnjim pristupom srpske vlade, koja se protivi bilo kakvom razgovoru o temama koje bi mogle biti shvaćene kao legitimizacija jednostranih poteza Prištine.
Bisljimi, s druge strane, izjavio je za prištinske medije da je na sastanku u Briselu sa izaslanikom Evropske unije za dijalog, Peterom Sorensenom, pokrenuo „niz važnih tema“. On je dodao da je trilateralni sastanak, koji je bio zakazan za danas, odložen jer tim Beograda „nije stigao u Brisel zbog kašnjenja“. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju, jer ukazuje na to da su nesuglasice između Beograda i Prištine i dalje prisutne, a dijalog se suočava sa izazovima.
Dijalog između Beograda i Prištine započeo je pre više od decenije, uz posredovanje Evropske unije, s ciljem postizanja trajnog rešenja za odnose između Srbije i Kosova. Iako su postignuti neki sporazumi, implementacija istih često je bila problematična, a strane se često optužuju za nepoštovanje dogovora. Beograd se zalaže za očuvanje suvereniteta nad Kosovom, dok Priština insistira na priznanju svoje nezavisnosti.
U ovom trenutku, situacija na terenu ostaje napeta. Srpske vlasti su izrazile zabrinutost zbog povećanog prisustva međunarodnih snaga na Kosovu, a bezbednosna situacija se često pogoršava zbog incidenata koji se dešavaju između srpskih i albanskih zajednica. To dodatno otežava dijalog, jer se stvara atmosfera nepovjerenja i straha.
U međuvremenu, međunarodna zajednica nastavlja da poziva na smirivanje tenzija i vraćanje za pregovarački sto. Evropska unija, kao posrednik, naglašava važnost dijaloga za stabilnost regiona. U tom smislu, sastanci koji se održavaju u Briselu imaju za cilj da omoguće konstruktivnu diskusiju, ali rezultati često zavise od spremnosti obe strane da se dogovore i pronađu kompromis.
S obzirom na sve navedeno, vreme će pokazati kako će se situacija razvijati. Petković i njegov tim i dalje insistiraju na tome da su srpske pozicije jasne i da će se zalagati za zaštitu interesa srpskog naroda na Kosovu. U isto vreme, Priština se pokušava nametnuti kao ravnopravan partner u dijalogu, što dodatno komplikuje već krhke odnose. Bez obzira na nesuglasice, dijalog ostaje jedini put ka rešenju ovog dugogodišnjeg sukoba, a međunarodna zajednica će igrati ključnu ulogu u ovom procesu.
