Anđelinu Džoli su preplavile emocije tokom Međunarodnog filmskog festivala u Torontu, gde je govorila o svojoj majci, Maršelin Bertran, koja je preminula od raka jajnika i dojke. Ova emotivna priča je prožela njen nastup u promociji najnovijeg filma „Couture“. Tokom razgovora, Džoli je otkrila koliko je lično doživela proces snimanja filma, u kojem igra filmsku rediteljku Maksin, čiji se život menja kada saznaje da ima rak dojke.
Džoli je posebno istakla da je kao simbol utehe nosila ogrlicu svoje pokojne majke tokom snimanja, što će biti prikazano i u filmu. Ova uloga nije samo profesionalna obaveza za Džoli, već i duboko lično iskustvo koje je prožeto sećanjima na njenu majku i njenu borbu sa bolešću.
Tokom jedne od sesija, jedan muškarac iz publike podelio je svoju bolnu priču o gubitku prijatelja koji se suočavao sa rakom. Upitao je Džoli i ostatak glumačke ekipe kakvu poruku imaju za sve koji tuguju. Anđelina, s očima punim suza, odgovorila je saosećajno: „Jako mi je žao zbog tvog gubitka. Sećam se da mi je majka jednom, kada smo bili na večeri, rekla: ‘Svi me pitaju samo o raku’. Ako znate nekoga ko prolazi kroz borbu s ovim bolestima, pitajte ih i o svemu ostalom u njihovom životu.“
Ova izjava Džoli oslikava važnost ljudske interakcije i empatije prema onima koji se suočavaju sa teškim situacijama. Njena majka, koja je 1999. godine dobila dijagnozu raka jajnika, a kasnije i raka dojke, umrla je 2007. godine u 56. godini. Džoli se, s obzirom na porodičnu istoriju, 2011. godine podvrgla dvostrukoj mastektomiji kako bi smanjila rizik od obolevanja od raka dojke, što dodatno osvetljava njen lični odnos prema temi koju obrađuje u filmu.
Film „Couture“ bavi se kompleksnim pitanjima života, smrti i borbe protiv bolesti, a Džoli se nada da će gledatelji prepoznati emotivnu težinu priče i povezanost sa sopstvenim iskustvima. Očekuje se da će film u bioskope širom sveta stići u oktobru ove godine.
U svetu gde se često zaboravlja na ljudsku stranu bolesti, Džolina poruka je jasna: važno je ne zaboraviti na sve aspekte života i ljudskosti koji prevazilaze dijagnozu. Njena sposobnost da emotivno poveže svoju ličnu priču sa filmskom ulogom pokazuje kako umetnost može biti moćan alat za razumevanje i empatiju.
Džoli je tokom svog govora naglasila da je važno ne gubiti iz vida druge aspekte života dok se suočavamo s bolešću. Ovaj stav nije samo važan za obolele, već i za njihove prijatelje i porodicu, koji često osećaju bespomoćnost u takvim situacijama.
Kako se festival odvijao, Džoli je nastavila da deli svoja iskustva i učenja, podstičući publiku da otvoreno razgovara o temama koje su često tabu, poput raka i smrti. Njena harizma i sposobnost da dodirne srca ljudi samo su dodatno učvrstili njen status ne samo kao talentovane glumice, već i kao osobe koja se zalaže za svest o važnosti mentalnog zdravlja i emotivne podrške.
Na kraju, Džolina priča na festivalu u Torontu nije bila samo promocija filma, već i snažna poruka o životu, ljubavi i važnosti međusobne podrške u teškim vremenima. Gledajući unapred, ona se nada da će „Couture“ inspirisati mnoge da se suoče s vlastitim borbama i da nikada ne zaborave na ljudskost u svemu što rade.
