Džuno – Tajfun Halong, koji je početkom oktobra 2023. godine pogodio jugozapadnu Aljasku, ostavio je ozbiljne posledice na arheološko nalazište u zajednici Kvinhagak, koja se nalazi uz obalu Beringovog mora. Ova oluja je oštetila područje koje je sadržavalo dragocene artefakte stara stotinama godina, zamrznute u permafrostu.
Prema izveštajima, tokom oseke su pronađeni fragmenti drvene maske, kašike, igračke, mamci za pecanje i mnogi drugi predmeti, koji su bili razbacani kilometrima duž obale. Ovi artefakti predstavljaju neprocenjive delove istorije i kulture domorodačkog stanovništva Aljaske, a njihovo gubitak predstavlja veliku štetu za arheološke i kulturne studije ovog područja.
Iako je samo selo Kvinhagak, koje broji oko 800 stanovnika, bilo pošteđeno većeg razaranja koje je tajfun naneo susednim oblastima, oluja je uništila desetine metara obale. Ova promena u obali može imati dugoročne posledice ne samo za arheološka nalazišta, već i za život zajednice koja zavisi od prirodnih resursa obale. Promene u ekosistemu mogu uticati na ribolov i druge aktivnosti koje su ključne za opstanak lokalnog stanovništva.
Tajfun Halong je bio jedan od najjačih tajfuna koji su pogodili ovo područje u poslednjim decenijama, donoseći sa sobom jake vetrove i obilne padavine. Ove vremenske nepogode su postale sve učestalije usled klimatskih promena, a naučnici upozoravaju da će se ovakvi događaji verovatno nastaviti u budućnosti. Kako se globalna temperatura povećava, led na Arktiku se topi, što dovodi do porasta nivoa mora i jačih oluja.
Zajednica Kvinhagak se suočava s izazovima u očuvanju svog kulturnog nasleđa. Mnogi od artefakata koji su izgubljeni ili oštećeni tokom tajfuna su jedinstveni za ovu oblast, a njihovo obnavljanje ili restauracija može biti gotovo nemoguća. Zbog klimatskih promena, lokalni arheolozi i istoričari se sve više suočavaju s pritiscima da hitno reaguju kako bi zaštitili ono što je ostalo od bogate istorije ovog regiona.
Ovaj incident ukazuje na hitnu potrebu za razvojem strategija za očuvanje i zaštitu kulturnih i istorijskih resursa u oblastima koje su podložne prirodnim katastrofama. Vlasti i organizacije za očuvanje nasleđa moraju raditi zajedno kako bi osigurale da se ne ponove slični gubici u budućnosti. Uključivanje lokalne zajednice u procese donošenja odluka može biti ključno za uspešne strategije očuvanja.
Osim kulturnih posledica, tajfun Halong je imao i ekonomski uticaj na zajednicu. S obzirom na to da je ribolov glavni izvor prihoda za mnoge stanovnike Kvinhagaka, uništenje obale može dovesti do smanjenja ribolovnih aktivnosti i uticati na ekonomsku stabilnost zajednice. Ovaj problem je dodatno pogoršan klimatskim promenama, koje su već uticale na migraciju riba i drugih morskih organizama.
U narednim mesecima, očekuje se da će se lokalne vlasti i arheolozi fokusirati na procenu štete i razvoj planova za očuvanje preostalih artefakata i resursa. Takođe će biti važno edukovati zajednicu o značaju očuvanja kulturnog nasleđa i kako se mogu zaštititi od budućih prirodnih katastrofa.
U zaključku, tajfun Halong je podsetnik na ranjivost zajednica u obalnim područjima i važnost zaštite kulturnog nasleđa. Potrebno je hitno delovati kako bi se očuvala istorija i tradicija ovog regiona, pre nego što bude prekasno. Očuvanje artefakata i resursa je ključno za buduće generacije i njihovo razumevanje bogate kulture i istorije Aljaske.
