Stiglo je toplo vreme, a sa njim i sezona kupanja na bazenima, rekama i jezerima. Ivan Jovanović, spasilac Crvenog krsta Srbije, ističe da je prevencija najvažniji korak ka bezbednom letu i sprečavanju nemilih događaja. „Što bolje radimo na prevenciji, manje će biti povređivanja i situacija koje mogu dovesti do utapanja“, naglašava Jovanović.
Osnovni savet spasioca je jasan: uvek birajte uređena kupališta. To su mesta gde postoji spasilačka služba, koja je prva linija odbrane u slučaju opasnosti. Spasioci nisu tu samo da „zvižde“, već da nadziru kupače, brzo reaguju i pruže prvu pomoć kada je to najpotrebnije.
Jovanović upozorava na ponašanja koja najčešće dovode do opasnih situacija. „Konkretno da krenemo od trčanja van bazena. Pločice su uglavnom mokre i samim tim su klizave što može doprineti da se osoba oklizne, padne i da se povredi. Od posledica pada vrlo često budu i posekotine, a nekada znaju da budu i prelomi“, rekao je on. Dodao je da je to jedan od razloga zašto spasioci nekada obraćaju pažnju i van bazena gde usmeravaju uglavnom mlađe da ne trče.
„Još jedno rizično ponašanje je guranje. Od silne želje da neku osobu ubacimo u bazen možemo da je gurnemo na nekoga drugog ko je već u vodi ili da ta osoba koju guramo padne na ivicu bazena. To može prouzrokovati potencijalno utapanje“, objasnio je Jovanović. Istakao je da treba da se poštuju i pravila na bazenima kao što su da nema skakanja i da nema zarona po dnu bazena.
Podsetio je da na pojedinim velikim bazenima postoje određena pravila po kojima se zabranjuje korišćenje lopti, kao i upotreba određenih pomagala. Osvrnuo se i na neplivače. „Kada je reč o njima, oni moraju da biraju bazene koji su dovoljne dubine iz razloga prevencije. Ukoliko se dogodi da propadnu kroz šlauf ili upadnu, da im dno bude jako blizu“, objasnio je Jovanović.
Kada je reč o zaranjanju u bazenu, naveden je primer sa jednog Svetskog prvenstva kada je jedna od takmičarki, iako iskusna, ostala na dnu bazena. Niko to nije primetio zbog odsjaja vode, samo njen trener je uvideo da je nema.
U slučaju da primetite da se neko davi, Jovanović savetuje: „Ako se nađete u situaciji da nekome treba pomoć, a spasilac nije u blizini, budite izuzetno oprezni. Osoba koja se davi je u panici i ne razmišlja racionalno. Može se desiti da nesvesno povuče i spasioca pod vodu. Zato, ako niste obučeni, ne ulazite u vodu da spašavate, već pokušajte da pomognete sa obale.“
Crveni krst Srbije, kao nadležni granski sportski savez, će u narednom periodu, u skladu sa pravilima definisanim od strane Ministarstva sporta, započeti izdavanje dozvola za rad spasilaca na vodi. Jovanović objašnjava šta neko ko želi da postane spasilac treba da radi. „Obuke za spasioce na vodi, pored Crvenog krsta, sprovode i druga udruženja i visokoškolske ustanove na teritoriji Republike Srbije. Pre početka obuke, kandidati moraju ispuniti određene preduslove. Nakon ispunjavanja tih uslova, polaznici pristupaju stručnom osposobljavanju, koje obuhvata nekoliko nastavnih predmeta neophodnih za sticanje zvanja spasioca na vodi“, rekao je Jovanović.
Program podrazumeva proveru plivačkih veština, kao i savladavanje tehnika spasavanja i pružanja prve pomoći. Nakon završene obuke, kandidati polažu završni ispit ili proveru praktičnih veština, čime stiču odgovarajuće zvanje. Osposobljavanje nije previše zahtevno za dobre plivače, ali pored plivačkih veština, ključno je savladati tehnike prve pomoći, koje su od presudnog značaja za pravovremeno pružanje pomoći ugroženim osobama. Jovanović zaključuje da je savest i odgovornost svakog pojedinca ključna za bezbednost svih tokom letnjih meseci.
