U 2025. godini, Novi Sad je postao jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, sa impresivnih 382 aktivna stambena gradilišta i milion kvadratnih metara pod izgradnjom. Ova aktivnost predstavlja najintenzivniji građevinski period u poslednjih deset godina. Kako se fokus grada pomera ka zapadu i Sremu, pitanje održivosti ovog rasta postaje ključno u urbanističkom planiranju.
Trenutno se u Novom Sadu gradi više od 12.200 stanova, što odražava rekordnu aktivnost koja nije zabeležena prethodnih godina. Ukupna površina objekata koji su u izgradnji dostiže oko milion kvadratnih metara, što potvrđuje da je period opreza iz 2023. godine konačno iza nas.
Put ka ovom rekordu bio je postepen, ali nije bio bez izazova. Nakon decenije kontinuiranog rasta, 2023. godina donela je kratkotrajno zatišje usled nepovoljnih spoljnoekonomskih prilika. Ipak, tržište se brzo stabilizovalo. Godina 2024. završila je sa 277 aktivnih lokacija, dok je tekuća sezona donela pravi “bum”. Podaci sa Mape gradilišta portala Gradnja otkrivaju unutrašnju dinamiku rasta: ove godine otvoreno je 133 potpuno nova gradilišta sa oko 5.100 stanova, dok radovi traju na još 249 lokacija iz ranijih faza. Stručnjaci ističu da su ove brojke verovatno i veće, s obzirom na to da se u prigradskim naseljima često prenamenuju garaže u stambene jedinice, što nije obuhvaćeno zvaničnom statistikom.
Urbanistički pejzaž Novog Sada se brzo menja, a fokus gradnje pomera se ka zapadu. Telep prednjači sa više od 120 aktivnih gradilišta, dok Adice prate sa 60 lokacija. Veternik postaje ključna razvojna tačka, a sve više se primećuje i prelazak ka sremskoj strani Dunava. Iako izgradnja na obroncima Fruške gore tek počinje, raspored novih projekata ukazuje da će sremska obala postati naredno veliko poprište širenja grada.
Međutim, dok se novi stanovi rasprodaju pre nego što budu završeni temelji, postavlja se pitanje demografskog i urbanističkog kapaciteta grada. Može li infrastruktura pratiti ovako ubrzan tempo? Kritičari upozoravaju da razvoj saobraćajne mreže ne prati rast stanogradnje. Javni prevoz nije značajnije proširen, planirani tramvajski sistem i dalje je na čekanju, a saobraćajne gužve postaju svakodnevna pojava.
Postoje planovi za nove zelene površine i parking mesta, ali njihova realizacija pod pritiskom investicionih projekata ostaje najveći izazov. Kako se grad širi, tako je potrebno i da se unapredi infrastruktura kako bi se obezbedio kvalitetan život građana.
U svetlu ovih događaja, Novi Sad se suočava s izazovima koji su inherentni brzom razvoju. Urbanisti i donosioci odluka će morati da pronađu ravnotežu između ekspanzije i održivosti. Ključni aspekti planiranja uključuju ne samo stambene objekte, već i infrastrukturu koja će podržati rast populacije, kao i očuvanje životne sredine.
S obzirom na trenutne trendove, očigledno je da će Novi Sad nastaviti da se razvija, ali će uspeh ovog razvoja zavisiti od sposobnosti gradskih vlasti da upravljaju ovim brzim tempom rasta. Održavanje kvaliteta života, dostupnosti usluga i infrastrukture mora biti prioritet kako bi se osiguralo da ovaj grad, koji se brzo menja, ne izgubi svoj identitet i duh.
U ovom trenutku, Novi Sad je na prekretnici, gde se može ostvariti potencijal za dinamičan razvoj, ali i suočiti s ozbiljnim izazovima koji dolaze s brzim urbanizovanjem. Sa pravim pristupom i strategijama, Novi Sad može postati ne samo veće gradilište, već i model održivog urbanog razvoja u regionu.
