Kako će izgledati svetska ekonomija u 2026. godini? Ovo pitanje se postavlja u svetlu nedavnih događaja i rasprava koje su se vodile na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Tokom ovog skupa, lideri iz različitih sektora, uključujući politiku, biznis i akademsku zajednicu, razmatrali su izazove i mogućnosti s kojima se svet suočava. U specijalnoj emisiji „Despot Stefan,“ razgovarali smo sa ekonomistkinjom prof. dr Jelenom Žarković, koja je podelila svoje uvide o budućnosti globalne ekonomije.
Jedan od ključnih problema koji je istaknut na forumu jeste rastuća nejednakost koja preti da destabilizuje mnoge ekonomije. Prof. dr Žarković je naglasila da se nejednakost ne manifestuje samo kao ekonomski problem, već i kao društveni izazov koji može dovesti do političkih nemira. „Rastuća razlika između bogatih i siromašnih može stvoriti tenzije koje će se odraziti na stabilnost društva,“ istakla je ona.
S obzirom na trenutne globalne krize, poput klimatskih promena i geopolitičkih sukoba, pitanje kako odgovoriti na ove izazove postaje sve hitnije. U Davosu se razgovaralo o potrebi za kolektivnim delovanjem i međunarodnom saradnjom kako bi se pronašli održivi odgovori na ove probleme. „Svet se suočava sa preprekama koje zahtevaju zajednički pristup, a ne nacionalističke ili izolacionističke politike,“ dodala je prof. dr Žarković.
Posebno je naglašena uloga Zapadnog Balkana u ovom kontekstu. Mnogi analitičari smatraju da region može postati ključni igrač u evropskoj ekonomiji, ali samo ako uspe da prevaziđe unutrašnje tenzije i izgradi čvrste političke i ekonomske temelje. „Zapadni Balkan ima potencijal, ali je često taoc globalnih politika i regionalnih konflikata,“ rekla je ona.
U emisiji se razgovaralo i o tome kako bi strategije koje se primenjuju u razvijenim zemljama mogle biti prilagođene potrebama zemalja u razvoju. Prof. dr Žarković je istakla da je važno da se ne primenjuju univerzalna rešenja, već da se uzmu u obzir specifičnosti svake zemlje. „Ne postoji jedinstven recept za sve, svaka zemlja mora pronaći svoj put ka održivom razvoju,“ naglasila je.
Jedan od glavnih zaključaka iz Davosa je da globalna ekonomija mora postati otpornija na šokove i krize. To podrazumeva jačanje institucija, unapređenje obrazovnog sistema i investiranje u tehnologiju i inovacije. „Kreiranje otpornijih ekonomija zahteva dugoročne strategije i viziju, a ne samo kratkoročne mere,“ rekla je prof. dr Žarković.
U svetlu ovih izazova, važno je i kako se zemlje pripremaju za buduće krize. Prof. dr Žarković je ukazala na značaj jačanja društvene kohezije i povećanja participacije građana u donošenju odluka. „Kada građani budu uključeni u proces donošenja odluka, to će doprineti jačanju demokratije i stabilnosti,“ dodala je.
Još jedan aspekt o kojem se razgovaralo jeste uticaj tehnologije na ekonomiju. Ubrzani napredak u oblasti veštačke inteligencije i digitalizacije menja način na koji se ekonomije razvijaju. „Tehnologija može biti pokretačka snaga, ali takođe može dovesti do novih izazova, poput gubitka radnih mesta,“ upozorila je prof. dr Žarković.
Na kraju, emisija je naglasila potrebu za održavanjem dijaloga između različitih sektora društva i važnost međunarodne saradnje. „Samo kroz zajedničke napore možemo da se suočimo sa izazovima koji su pred nama,“ zaključila je ona.
Gledajte emisiju „Despot Stefan“ svake srede u 20 časova i saznajte više o ključnim temama koje oblikuju našu budućnost.
