Zimske olimpijske igre u Milanu i Kortini 2026. godine završene su svečanom ceremonijom koja se održala u poznatom amfiteatru u Veroni. Ova manifestacija je obeležila spektakularan završetak jednih od najboljih Zimskih olimpijskih igara u poslednje vreme. Na ovogodišnjim Igrama, posebno se isticala Norveška, koja je osvojila rekordnih 18 zlatnih medalja, uz ukupno 41 medalju, uključujući 12 srebrnih i 11 bronzanih.
Hokejaško finale između Kanađana i Amerikanaca, koje su „jenkiji“ osvojili u produžetku, bilo je poslednje takmičenje na ovom ZOI. Sjedinjene Američke Države su se takođe ponosile svojim hokejašicama i hokejašima, koji su osvojili zlato posle 46 godina, doprinoseći ukupnom broju medalja od 12 zlatnih, 12 srebrnih i devet bronzanih. Na kraju, Holandija je zauzela treće mesto sa 10 zlata, sedam srebra i tri bronze, dok su domaćini iz Italije osvojili 10 zlata, šest srebra i 14 bronzi. Ukupno je 29 država osvojilo medalje, a među njima su se istakli Slovenci sa četiri medalje, sve u skijaškim skokovima.
Jedna od najupečatljivijih priča ovih Igara je norveški nordijac Johanes Hesflot Klabo, koji je oborio rekord osvajanjem šest zlatnih medalja. Njegov uspeh je bio praćen velikim interesovanjem medija i navijača širom sveta. Tokom Igara, bilo je i emotivnih trenutaka, kao što je pad Lindzi Von u spustu, koji je izazvao zabrinutost i podršku publike, dok je ona prolazila kroz oporavak nakon nekoliko operacija. Ove igre su bile ispunjene i slavljem, i suzama, i tragičnim padovima, čime su ostale upamćene kao spektakularne.
S druge strane, Srbija je imala troje predstavnika na ovim Igrama. Anja Ilić i Miloš Milosavljević nisu se proslavili u nordijskom trčanju, dok je Aleksa Tomović bio solidan, završivši na 47. mestu u veleslalomu. Nažalost, njegov nastup u slalomu je prekinut padom u prvoj vožnji, a ni jedan od srpskih sportista nije prisustvovao svečanom zatvaranju.
Svečana ceremonija zatvaranja bila je prilika za sveučilište sportista, organizatora i navijača da proslave sve postignuto tokom ovih dana takmičenja. Milano je sada rekao „ćao“, dok Francuska počinje pripreme za sledeće Zimske olimpijske igre, koje će se održati u Savoji, Brijansonu i Nici od 1. do 17. februara 2030. godine.
Ove Zimske olimpijske igre su obeležene velikim brojem rekorda, kako u takmičenjima, tako i u organizaciji događaja. Norveška je, osim medalja, pokazala i svoju dominaciju u zimskim sportovima, dok su ostale zemlje takođe dale svoj doprinos kreiranju nezaboravnog sportskog spektakla. Uloga domaćina Italije bila je ključna u stvaranju jedinstvene atmosfere, koja je privukla pažnju publike iz celog sveta.
U narednim godinama, svet očekuje još mnogo uzbudljivih trenutaka na zimskim olimpijskim igrama, a svi pogledi su već uprti ka Francuskoj i njenim pripremama za 2030. godinu. Ova iskustva iz Milana i Kortine služe kao inspiracija za buduće generacije sportista, dok se svi nadaju da će moći da ostvare svoje snove na sledećim Zimskim olimpijskim igrama.
