Prema dostupnim podacima iz IT sektora, situacija na tržištu rada se dramatično menja, sa sve većim brojem radnika koji gube posao, a veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u programerskim poslovima. Dok je pre samo nekoliko godina posao u IT-u bio smatran jednim od najbezbednijih, sada mnogi radnici osećaju nesigurnost. U Beogradu su se godinama otvarale kancelarije, plate su rasle, a potražnja za programerima bila je ogromna. Danas, međutim, mnogi čekaju nedeljama na odgovore na prijave, a pitanje o tome šta će raditi ako izgube posao postalo je sve relevantnije.
Jedan od najdramatičnijih trenutaka u ovoj krizi dogodio se kada je italijanska kompanija Lottomatica otpustila 348 zaposlenih u jednom danu. Nakon toga, američka softverska kompanija Zendesk je najavila zatvaranje svog odeljenja u Srbiji, otpustivši 60 radnika, a američka gejming kompanija Playstudios je zatvorila svoja vrata, ostavljajući bez posla oko 100 ljudi. Ove odluke su deo šireg trenda koji se može primetiti u domaćem IT sektoru.
Analize pokazuju da su velike kompanije koje imaju stranu klijentelu prve počele da smanjuju timove. U izveštaju o IT tržištu rada za 2024/2025. godinu, ukazuje se na to da sve više firmi smanjuje troškove, ukida beneficije i zapošljava manje ljudi nego ranije. Otkazi su postali realnost u domaćem IT sektoru, a razlozi za to su višestruki. Strane kompanije, koje su ranije dolazile u Srbiju zbog povoljnijih uslova nego u zapadnoj Evropi, sada se sve više okreću jeftinijim tržištima. Projekti koji su nekada trajali godinama sada se prekidaju ili skraćuju, a potreba za velikim timovima opada.
Tokom pandemije, mnoge firme su zapošljavale više radnika nego što im je bilo potrebno, zbog naglog porasta potražnje za digitalnim uslugama. Sada, kada se situacija stabilizuje, dolazi do smanjenja, a programeri su među prvima na meti. Pored toga, veštačka inteligencija se razvija brže nego što je iko mogao da pretpostavi. Ona više nije samo pomoćni alat; zadaci koji su nekada zahtevali tim junior programera sada se mogu obaviti u znatno kraćem vremenskom okviru. Ovo dovodi do smanjenja potražnje za junior programerima, dok se firme sve više fokusiraju na iskusnije stručnjake.
Još jedan važan faktor u ovoj situaciji je porast plata u IT sektoru. Mnogi radnici su se navikli na visoka primanja, ali Srbija više nije tako jeftina destinacija kao što je nekada bila. Kada troškovi porastu, kompanije počinju da traže alternativna tržišta ili da skraćuju timove, što je dovelo do paradoksa: sektor koji je godinama bio u ekspanziji zbog visokih plata sada se suočava s problemima upravo zbog tih istih plata.
Gledajući u budućnost, programeri će se suočiti sa značajnim promenama. Posla će biti, ali ono što će se tražiti od kandidata će se promeniti. Osnovno poznavanje programiranja više neće biti dovoljno. Potražnja će rasti za stručnjacima koji razumeju veštačku inteligenciju, podatke, automatizaciju i složenije sisteme. IT sektor se ne može više smatrati pristupačnim mestom za ulazak; opstanak će zavisiti od sposobnosti radnika da se prilagode i uče nove veštine.
Ukratko, iako programeri neće nestati, moraće da se prilagode novim trendovima i zahtevima tržišta. Beograd će ostati značajan IT centar, ali sa drugačijim pravilima i izazovima nego što su mnogi navikli. Ova transformacija može biti teška, ali je neophodna za opstanak u sve konkurentnijem okruženju.
