Beograd – Komunikolog Zorica Tomić izjavila je danas da se u njenoj dopunjenoj knjizi „Poljubac“ može primetiti drastična promena u kulturnoj klimi o bliskosti, gde se sve manje poljubaca i ljudskih susreta beleži, što ukazuje na to da su ljudi sve manje spremni na otvorenu komunikaciju i prepoznavanje.
Tomić je za Tanjug izjavila da je uverenje kako ne postoji osoba koja se ne seća svog prvog romantičnog poljubca bilo osnova za istraživanje prve verzije knjige o istorijatu i simbolici ljubljenja, koja je objavljena pre dvadeset godina. Sada je, kako je rekla, knjiga dopunjena na nagovor urednice Ivane Misirlić.
„Prvi poljubac je čin koji je komunikološki i psihološki važan i uvodi nas u svet odraslih. Poljubac je kompleksan fenomen, to je druga dimenzija našeg postojanja i prekretnica u životu. Samo čovek pridaje značenje i simboliku tom činu“, izjavila je Tomić.
U razgovoru sa novinarima, Tomić je naglasila značaj poljupca kao načina izražavanja emocija i bliskosti među ljudima. Ona je istakla da poljubac predstavlja most između pojedinaca, simbolizujući povezanost koja prevazilazi reči. U svetu gde su elektronske komunikacije postale dominantne, intimni fizički dodiri, poput poljupca, postaju sve ređi, što može imati dugoročne posledice na međuljudske odnose.
U svojoj knjizi, Tomić istražuje istorijski kontekst ljubljenja, kako se običaji menjaju kroz vreme i kako različite kulture tumače ovaj čin. Ona navodi da je poljubac bio prisutan u svim društvima, ali su njegovi značaji i praksa varirali. U nekim kulturama, poljubac se doživljava kao sveti čin, dok u drugim može biti viđen kao nešto banalno ili čak neprimereno.
Tomić takođe govori o psihološkim aspektima poljupca, naglašavajući da on može biti pokazatelj emocionalne povezanosti i sigurnosti između partnera. „Poljubac može biti izraz ljubavi, strasti, ali i prijateljstva. On može da bude i način utehe ili podrške u teškim trenucima“, dodala je.
Istraživanja su pokazala da fizička bliskost, uključujući poljupce, može doprineti boljem mentalnom zdravlju i emocionalnom blagostanju. Tokom pandemije COVID-19, kada su fizički dodiri bili ograničeni, mnogi su ljudi osećali nedostatak bliskosti, što je dodatno osvetlilo važnost poljupca kao načina povezivanja.
U svetu koji se ubrzano menja, Tomić naglašava da je važno ne zaboraviti na vrednost ličnih susreta i fizičkih izraza bliskosti. „U digitalnom dobu, gde se komunikacija često svodi na poruke i video pozive, poljubac ostaje jedan od najautentičnijih načina da se izrazimo“, rekla je ona.
Dopunjena verzija knjige „Poljubac“ je, prema njenim rečima, rezultat promišljanja o tome kako su se naši običaji i percepcije promenili tokom godina. Tomić se nada da će njena knjiga podstaknuti ljude da razmisle o važnosti poljupca u njihovim životima i da ga više cene.
Na kraju, Tomić poziva sve da se vrate osnovama ljudske povezanosti i da ne zaborave na lepotu i značaj poljubaca. „Poljubac je više od fizičkog čina; to je izraz naše unutrašnje povezanosti i razumevanja. U svetu koji se brzo menja, važno je zadržati ono što nas čini ljudima“, zaključila je.
Ova knjiga predstavlja ne samo istraživanje jednog običaja, već i poziv na obnovu i jačanje međuljudskih odnosa u vremenu kada su oni sve više ugroženi.
