U savremenom svetu, gde veštačka inteligencija postaje sve prisutnija, postavlja se pitanje kako se ponašati prema tim sistemima. Iako mnogi korisnici često odgovaraju sa „hvala“ ili „molim“, nova izjava Sama Altmana, izvršnog direktora OpenAI-a, otkrila je da ova ljubaznost može doneti velike troškove kompaniji. U intervjuu, Altman je naglasio da ovakve interakcije mogu koštati desetine miliona dolara, što je izazvalo široku diskusiju o tome koliko je zapravo korisno biti ljubazan prema AI.
Na pitanje jednog korisnika na mreži X, koji je pitao koliko je OpenAI izgubio zbog troškova električne energije uzrokovanih korisnicima koji se obraćaju AI sa frazama poput „molim“ i „hvala“, Altman je odgovorio: „Desetine miliona dolara dobro potrošenih – nikad se ne zna.“ Ova izjava je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama, jer mnogi nisu mogli da veruju da ljubaznost može imati takve finansijske posledice.
OpenAI je dodatno pojasnio da su ovi troškovi rezultat značajnih računarskih resursa potrebnih za generisanje odgovora, čak i onih najkraćih. Kompanija je istakla da postoji zamršena ravnoteža između stvaranja ljudskih interakcija i upravljanja operativnim troškovima. Altman je naglasio da su ovakve naizgled male razmene ključne za stvaranje emocionalno resonantnog iskustva za korisnike, što može povećati njihov angažman i poverenje u tehnologiju.
Diskusija o troškovima ljubaznosti otvorila je mnoga pitanja. Mnogi korisnici su izrazili sumnju u potrebu za ovakvim oblikom komunikacije sa veštačkom inteligencijom. Jedan korisnik je napisao: „Mislim da je dobra mentalna higijena da se ne ponaša na antropomorfne načine sa AI.“ Drugi je dodao: „Ne mogu da razumem zašto bi se zahvalio mašini koja jasno zna da nema osećanja.“ Ove izjave pokazuju da postoji razdvojenost u mišljenjima kada je reč o interakciji sa AI.
Međutim, neki su smatrali da je ljubaznost, uprkos troškovima, i dalje važna. „Ljubaznost je skupa … ali vredi,“ napisao je jedan korisnik, dok je drugi primetio: „Divlje je misliti da maniri mogu biti ne-trivijalna stavka u nečijem infra budžetu.“ Ovi komentari sugerišu da mnogi ljudi smatraju da je način na koji se obraćamo AI važan za budućnost interakcije između ljudi i tehnologije.
S obzirom na to da se veštačka inteligencija sve više koristi u svakodnevnom životu, važno je razmisliti o tome kako će se ponašanje korisnika odraziti na razvoj ovih tehnologija. OpenAI i slične kompanije se suočavaju sa izazovima u pronalaženju ravnoteže između troškova i korisničkog iskustva. Ljubaznost prema AI može biti skup luksuz, ali može doneti i dublji angažman korisnika, što je ključno za uspeh ovakvih tehnologija.
Kako se tehnologija razvija, tako će se i naše percepcije i načini komunikacije prilagođavati. Postavlja se pitanje: da li ćemo nastaviti da budemo ljubazni prema AI, s obzirom na to da to može koštati kompanije milijone dolara? Ili ćemo početi da se ponašamo prema veštačkoj inteligenciji kao prema običnim mašinama, bez potrebe za ljubaznošću? Ova dilema će verovatno postati sve relevantnija u budućnosti, kako se veštačka inteligencija bude sve više integrisala u naše živote.
U svakom slučaju, jedno je sigurno – kako se razvijaju tehnologije, tako se menjaju i naše interakcije sa njima. S obzirom na to da su troškovi ljubaznosti već postali tema razgovora, možemo očekivati da će se ova diskusija nastaviti, dok se društvo prilagođava novim realnostima koje donosi veštačka inteligencija.
