Gotovo svaki četvrti maloletnik u Nemačkoj zavisi od državne pomoći, pokazuje najnovija analiza koju je objavio „Welt am Sonntag“. Prema podacima iz nadležnih ministarstava i Savezne agencije za zapošljavanje, oko 3,42 miliona dece i mladih u Nemačkoj prima neku vrstu socijalne podrške, uključujući građanski dodatak (Bürgergeld), dečiji dodatak i druge oblike pomoći.
U junu 2025. godine, 1,8 miliona maloletnika primilo je Bürgergeld, a zabrinjavajuće je da je više od 850.000 njih stranci. Ovi podaci izazivaju široku zabrinutost među stručnjacima i političarima, posebno zbog potencijalnih dugoročnih posledica sistemske zavisnosti od pomoći na društvo i tržište rada.
Ekonomista Bernd Raffelhüschen upozorava na opasnost dugotrajne izloženosti socijalnoj pomoći u detinjstvu, ističući da to može stvoriti obrasce ponašanja koji se prenose u odraslo doba. On naglašava da ako deca odrastaju s idejom da se život oslanja na državnu pomoć, to može dovesti do smanjene motivacije za rad i obrazovanje. Takođe, postavlja se pitanje integracije, posebno kada su u pitanju migranti koji čine značajan deo korisnika pomoći.
Nemačka, kao zemlja sa snažnim sistemom socijalne zaštite, suočava se s paradoksom gde podrška umesto privremenog oslonca postaje trajni model za sve veći broj porodica. Debata o reformi sistema pomoći, uz povećana ulaganja u obrazovanje i zapošljavanje mladih, postaje sve intenzivnija, dok se javnost deli po pitanju uzroka i rešenja.
Ovaj slučaj iz Nemačke pokazuje kako socijalna podrška može lako preći iz privremenog rešenja u hronično stanje, posebno među mladima. Za Srbiju, koja se suočava s rastućim brojem socijalno ugroženih porodica, to predstavlja važnu lekciju – da se sistem pomoći mora povezati s merama aktivacije, obrazovanja i zapošljavanja. U suprotnom, postoji rizik da i kod nas poraste generacijska zavisnost od države, što bi dodatno oslabilo ionako krhku ekonomsku osnovu.
U Nemačkoj, kako se pokazuje, sistem socijalne podrške, koji bi trebao da bude privremeni oslonac za najugroženije, postaje sve više način života za mnoge porodice. Ova situacija postavlja pitanje o tome kako se može razviti održiviji model socijalne zaštite koji ne samo da pomaže u trenutku krize, već i podstiče samostalnost i razvoj pojedinaca.
Pitanje integracije migranata u ovaj sistem dodatno komplikuje situaciju, jer mnogi od njih zavise od socijalne pomoći, što može dovesti do dodatnih napetosti unutar društva. U isto vreme, ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi dugoročna zavisnost od socijalne pomoći mogla dovesti do smanjenja radne etike među mladima, što bi im otežalo da se uključe u tržište rada.
U svetlu ovih izazova, važno je razviti strategije koje će omogućiti mladima da se obrazuju i uključe u radnu snagu, umesto da postanu zavisni od državnih beneficija. To može uključivati više ulaganja u obrazovne programe, kao i inicijative koje će podstaći zapošljavanje mladih ljudi.
U zaključku, aktuelni problemi u Nemačkoj predstavljaju ozbiljan izazov koji se mora rešavati kroz sveobuhvatan pristup. U tom smislu, Srbija može naučiti iz nemačkog iskustva i raditi na razvoju sistema koji ne samo da pruža pomoć, već i podstiče aktivno učešće u društvu i ekonomiji. Samo kroz ovakav pristup može se osigurati održivost i prosperitet za buduće generacije.
