U selu Račak, u opštini Štimlje na Kosovu i Metohiji, 15. januara 1999. godine dogodio se sukob snaga bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) sa pripadnicima takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ovaj događaj, pogrešno interpretiran, poslužio je kao povod za NATO bombardovanje SRJ dva meseca kasnije.
Samo dan nakon sukoba, šef misije OEBS na Kosovu, Vilijam Voker, optužio je srpske snage za masakriranje 45 nenaoružanih Albanaca. Međutim, u stvarnosti, mnogi od stradalih bili su pripadnici OVK koji su napadali snage bezbednosti SRJ i civile. U poslednjim mesecima 1998. godine i januaru 1999. na tom području ubijeno je više osoba, uključujući policajce i civile.
Neposredni povod za policijsku akciju u Račku bio je ubistvo policajca Svetislava Pržića, koje se dogodilo 10. januara. Policija je, nakon što je utvrđeno da u selu nema civila, izvršila akciju u ranim jutarnjim satima 15. januara. Vokerov izveštaj, koji je tvrdio da su u Račku ubijeni civili, bio je u suprotnosti sa dokazima koji su sugerisali da je reč o borbama između policije i terorista.
Tokom operacije, policija je imala informaciju da se u selu nalazi oko stotinu pripadnika OVK, koji su se pripremali za sukob, uključujući i izgradnju bunkera i rovova. U akciji je učestvovalo 135 policajaca, a borbe su se završile oko 15 časova, kada je policija razbila grupaciju OVK. Nakon uspešne operacije, došlo je do povlačenja policijskih snaga, što je omogućilo Vokeru da uđe u selo i iznese svoje tvrdnje o „masakru“.
Sutradan, 16. januara, Voker je održao konferenciju za medije na kojoj je izjavio da je u Račku došlo do masakra, iako su svedoci i dokazi sugerisali drugačije. Srpske vlasti su se suočile sa problemima prilikom pokušaja da istraže događaje, jer im je bio onemogućen pristup selu. Tek 18. januara, istražni tim Srbije uspeo je da uđe u selo i započne istragu.
U međuvremenu, Voker je nastavio sa svojim izjavama o navodnim civilnim žrtvama, koje su izazvale međunarodnu osudu i postavile temelje za vojnu intervenciju NATO-a. Iako su postojali dokazi koji su ukazivali na to da su stradali bili pripadnici OVK, Voker je insistirao na verziji koja je ukazivala na masakr.
Tokom istrage, otkriveno je da su mnogi od stradalih koristili oružje, a neki su bili povezani sa OVK. Patolozi iz Finske, uključujući Helenu Rantu, s vremenom su se pridružili istrazi, ali su njihovi nalazi bili slični onima iz Srbije. Ranta je na konferenciji za medije izjavila da se dogodio „zločin protiv čovečnosti“, ali je izbegla da odgovori na konkretna pitanja o uzrocima smrti žrtava.
Prema podacima, NATO je već od jula 1998. godine planirao vojnu akciju protiv SRJ, a Račak je korišćen kao izgovor za opravdanje predstojećeg napada. Ovaj incident je postao simbol propagande koja je pratila agresiju na Srbiju, a zapadni mediji su doprineli širenju histerične slike o događajima u Račku.
S obzirom na sve ove okolnosti, jasno je da su događaji iz Račka bili manipulacija koja je imala za cilj da opravda vojne akcije protiv SRJ. U tom trenutku, međunarodna zajednica je već bila spremna na intervenciju, a Račak je poslužio kao katalizator za pokretanje konflikta koji će imati dalekosežne posledice po region.
