Susedi Rusije, posebno baltičke zemlje, izražavaju zabrinutost zbog mogućih vojnih provokacija i eskalacija od strane Moskve. Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen je na sednici Saveta bezbednosti UN istakao da je posle sukoba u Ukrajini, strah od ruskih akcija sve prisutniji među susedima Rusije. On je naglasio da bi bilo nesmotreno i opasno ignorisati potencijalne pretnje koje dolaze iz Rusije.
Rasmusen je osudio nedavne incidente u kojima su ruski avioni narušili estonski vazdušni prostor, što se dogodilo severno od Talina. On je rekao: „Neka ne bude sumnje: osuđujem ovo najnovije kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Estonije od strane Rusije.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada je Estonija zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti kako bi se osudile ruske provokacije. Rasmusen je istakao da su takve akcije Rusije testiranje odlučnosti zemalja koje podržavaju Ukrajinu.
Prema njegovim rečima, Rusija smatra da ima pravo da deluje nekažnjeno ne samo u Ukrajini, već i u Baltičkom i Crnom moru, kao i u celoj istočnoj Evropi. Danska i njeni saveznici su odlučni da ne dozvole da ih Rusija isprovocira. Rasmusen je poručio: „Zato danas Ruskoj Federaciji kažemo, povucite se, povucite se. Idite drugim putem. Nećemo dozvoliti raspad evropske bezbednosne arhitekture.“
Estonski ministar spoljnih poslova, koji je prethodno govorio na sednici, naglasio je da incidenti sa kršenjem vazdušnog prostora predstavljaju deo šireg obrasca ruskih provokacija prema svojim susedima. On je upozorio da su nepromišljene akcije Rusije ne samo kršenje međunarodnog prava, već i destabilizujuća eskalacija koja može dovesti region bliže sukobu nego u bilo kojem trenutku poslednjih godina.
U svetlu ovih tenzija, estonski ministar pozvao je Rusiju da „bez odlaganja prekine svoj rat agresije protiv Ukrajine“ i da okonča sve provokacije koje ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet njenih suseda. On je istakao da je potrebno uspostaviti mir i stabilnost u regionu kako bi se izbegli dalji sukobi.
Incidenti sa kršenjem vazdušnog prostora nisu bili jedini. U petak su tri ruska borbena aviona narušila estonski vazdušni prostor u blizini ostrva Vajndlo, i to u trajanju od 12 minuta. Ovaj događaj usledio je nakon što je 21 ruski dron prešao u poljski vazdušni prostor u noći između 9. i 10. septembra. Ovi incidenti dodatno povećavaju napetosti između Rusije i njenih suseda, koji se suočavaju sa sve većim pretnjama.
S obzirom na trenutnu situaciju, zemlje u regionu nastavljaju da jačaju svoje odbrambene kapacitete i saradnju sa NATO-om. Baltičke države, posebno Estonija, Litvanija i Letonija, su posebno zabrinute zbog mogućih ruskih vojnih akcija i provokacija. Ove zemlje su često isticale potrebu za većim prisustvom NATO snaga na svojoj teritoriji kao odgovor na sve prisutnije pretnje iz Moskve.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da su baltičke zemlje odlučne da se suprotstave ruskim provokacijama i da zaštite svoj suverenitet. Njihova saradnja sa zapadnim saveznicima, uključujući SAD i članice NATO-a, postaje sve važnija kako bi se osigurala sigurnost i stabilnost u regionu. Ove zemlje nastavljaju da traže podršku međunarodne zajednice u suočavanju sa izazovima koje donosi ruska agresija, dok se nadaju da će svetski lideri prepoznati ozbiljnost situacije i delovati u pravcu smanjenja tenzija.
U narednim mesecima, sledeće akcije Rusije i odgovori njenih suseda će biti ključni za oblikovanje bezbednosne arhitekture u istočnoj Evropi. Baltičke države i njihovi saveznici moraju ostati oprezni i spremni na sve moguće izazove koji dolaze iz Moskve.
