Još jedna sušna godina donela je velike probleme domaćoj poljoprivredi, a ono što je nekada bilo retko, sada postaje gotovo pravilo. Prema podacima, ovo je deveta sušna godina u 21. veku u našem regionu, piše novosadski „Dnevnik“.
Agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je da su klimatske promene u poslednjih 25 godina izazvale štetu u poljoprivrednoj proizvodnji koja se procenjuje na čak sedam milijardi evra. Ovakva situacija zahteva hitnu reakciju i promene u pristupu poljoprivredi kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.
Prema njegovim rečima, odgovor Srbije na klimatske promene trebao bi da se ogleda u izradi državnog strateškog plana. Ovaj plan bi obuhvatao rekonstrukciju i revitalizaciju kanalske mreže koja bi omogućila efikasnije navodnjavanje. Srbija raspolaže kanalskom mrežom dugom 40.000 kilometara, ali je većina ovog sistema zapuštena i zahteva ozbiljna ulaganja kako bi se ponovo stavila u funkciju. S obzirom na trenutnu situaciju, navodnjavanje bi moglo da se proširi sa trenutnih 75.000 hektara na pola miliona hektara, čime bi se značajno poboljšali uslovi za poljoprivredu.
Profesorka Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu naglašava da Srbija, suprotno popularnom verovanju, nije bogata vodama. Veliki deo reka koje protiču kroz zemlju nisu u potpunosti dostupne za korišćenje, jer se moramo pridržavati međunarodnih propisa koji ograničavaju korišćenje tih voda.
U lošim klimatskim uslovima, stručnjaci smatraju da je spas u dobrom ratarenju. Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ukazuje na to da su poljoprivredna zemljišta presušena delimično zbog nedovoljno dobrih agrotehničkih operacija. Preporučuje da se primene metode poput zaoravanja žetvenih ostataka i blagovremene obrade zemljišta. Nažalost, samo mali broj poljoprivrednika pridržava se ovih preporuka.
Profesorka Ćosić takođe insistira na osnivanju udruženja korisnika vode u Srbiji. Ovo udruženje bi omogućilo bolju koordinaciju među poljoprivrednicima u vezi sa navodnjavanjem i izborom odgovarajućih sorti i hibrida za setvu. Mnogi poljoprivrednici ne vode dovoljno računa o uslovima za navodnjavanje, a važno je koristiti sorte koje su otporne na sušu i visoke temperature.
Prilikom setve, trebalo bi koristiti hibridne sorte koje imaju kraću fazu sazrevanja kako bi se izbegle nepogode u ključnim fazama rasta. Ove mere su neophodne kako bi se prilagodili sve ekstremnijim klimatskim uslovima i smanjili potencijalni gubici u poljoprivredi.
Na kraju, stručnjaci ističu da je ključno da se poljoprivrednici u Srbiji prilagode novim okolnostima i da se osloniti na savremene metode i tehnologije koje će im pomoći da se bore protiv suše i drugih klimatskih izazova. Samo tako će moći da osiguraju stabilnost i održivost poljoprivredne proizvodnje na ovim prostorima.
U svetlu ovih izazova, neophodno je da se svi relevantni akteri, uključujući vladu, poljoprivrednike i naučnike, okupe kako bi pronašli rešenja koja će doprineti unapređenju poljoprivrede i očuvanju resursa. U suprotnom, budućnost poljoprivrede u Srbiji može biti ugrožena.
