Ovlašćenja šefa države u Mađarskoj preuzela je predsednica parlamenta Agneš Foršthofer nakon što je dosadašnji predsednik Tamaš Šuljok potpisao 17. amandman na Ustav, čime njegov mandat prestaje u ponoć 20. jula. Premijer Peter Mađar je najavio ovu promenu tokom video-obraćanja, naglašavajući da je ovim potezom „otklonjena poslednja kočnica za stupanje na snagu zajedničkih odluka“.
Prema rečima premijera, mađarski parlament sada ima rok od 30 dana da izabere novog predsednika države. Mađar je istakao da usvojeni amandman dovodi do jačanja pravosudne samouprave i oslobađanja Ustavnog suda, kao i do stvaranja ustavnog osnova za osnivanje Nacionalne kancelarije za povraćaj i zaštitu imovine. Ovaj korak, kako je rekao, znači prestanak mandata aktuelnog predsednika i predstavlja značajan korak prema reformi državnih institucija.
Mađar je takođe naglasio da novi amandman uvodi striktno ograničenje mandata poslanika u parlamentu na najviše 12 godina, što je, kako tvrdi, istorijski korak koji prevazilazi puko ispunjavanje političkih obećanja. „Ovim odlukama mađarskom narodu vraćamo ono što je Orbanov režim pokušao da oduzme — sigurnost da je vlast smenjiva i ograničena, da se narodni novac može vratiti u budžet i da država ponovo može da bude u službi slobodnih građana Mađarske“, rekao je premijer.
Tamaš Šuljok, koji je potpisao 17. amandman na Osnovni zakon Mađarske, naveo je da, budući da predsednik ne može da uputi ustavne amandmane Ustavnom sudu radi suštinske provere, on nema ustavna sredstva da ospori trenutni amandman. On je naglasio da potpisivanjem zakona ispunjava svoju dužnost propisanu Osnovnim zakonom, a sve to nakon pažljivog razmatranja pravnih mogućnosti i postupanja u skladu sa svojom savešću.
Mađarski parlament je 13. jula usvojio 17. izmenu Ustava, koja omogućava prestanak mandata predsednika Šuljoka. Premijer Mađar je ocenio da je to važan korak u obnovi ustavnog poretka i reformi državnih institucija. Ova situacija u Mađarskoj može se protumačiti kao deo šireg procesa političkih promena koji se dešavaju u zemlji, a koje su izazvane različitim unutrašnjim i spoljnim pritiscima.
U kontekstu ovih događaja, važno je napomenuti da je Mađarska bila pod velikim pritiscima Evropske unije zbog pitanja vladavine prava, slobode medija i ljudskih prava. Ove promene u vođstvu zemlje mogu biti viđene kao pokušaj vlasti da se prilagode tim pritiscima i da obnove svoj ugled u međunarodnoj zajednici.
Takođe, važno je napomenuti da politička stabilnost u Mađarskoj može imati značajan uticaj na regionalnu politiku u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Odluke koje se donose u Budimpešti mogu uticati na odnose sa susednim zemljama i na širu političku dinamiku u ovoj oblasti.
U svetlu ovih promena, budućnost mađarske politike ostaje neizvesna. Politički analitičari će sigurno pratiti kako će se situacija razvijati i kako će nove odluke uticati na unutrašnju i spoljnu politiku zemlje. Mnogi će se pitati da li će nove vlasti uspeti da ispune očekivanja građana i kako će se nositi sa izazovima koji su pred njima.
U zaključku, Mađarska se suočava sa značajnim političkim promenama koje bi mogle da redefine njen ustavni okvir i politički pejzaž. Ove promene, iako su izazvane pritiscima, mogu predstavljati i priliku za obnovu demokratije i jačanje institucija, ali će vreme pokazati kako će se situacija razvijati.
