Nakon nekoliko dana intenzivnih protesta u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić obratio se javnosti, ali njegovo obraćanje nije donelo konkretne informacije o policijskoj brutalnosti. U govoru koji je trajao 52 minuta, Vučić je uglavnom pričao o međunarodnim temama, poput Putina i Trampa, dok je izbegavao da se fokusira na nasilje i nemire koji su obeležili nedavne događaje na ulicama. Umesto da pruži umešan odgovor na aktuelne probleme, predsednik je svoja objašnjenja usmerio na globalne situacije, ostavljajući sugrađane sa osećajem nedovoljne brige i odgovornosti.
Tokom svog obraćanja, Vučić je izrazio zabrinutost u vezi sa bezbednošću građana, upozoravajući na mogućnost eskalacije nasilja, uključujući potencijalna ubistva. Njegove reči su delovale kao apel za smirenje situacije, međutim, nisu pružile konkretne korake koje vlast planira da preduzme kako bi se osigurala sigurnost građana. U tom kontekstu, predsednik je zatražio nekoliko dana pauze, priznajući da bi eventualne akcije vlasti mogle biti otežane nedostatkom resursa za suzbijanje trenutnih tenzija.
Na ovu situaciju reagovao je Srđan Milivojević, član Demokratske stranke, koji je veoma oštro kritikovao Vučićevu reakciju. On je poručio predsedniku da nije sposoban da upravlja Srbijom u uslovima pretnji i nasilja. Milivojević smatra da je potrebno preispitati upravljanje i strategiju vlasti, naglašavajući da nedostatak reagovanja na neposredne probleme može dovesti do stvaranja još veće krize u društvu.
Milivojević je ukazao na to da su građani Srbije njihovi lideri dužni da štite i da je neophodno da se preduzmu efikasne mere kako bi se očuvala sigurnost na ulicama. Njegova izjava oslikava osećaj frustracije među velikim delom građanstva, koji želi da vidi konkretne odluke i akcije od strane vlade. Predsednikove reči deluju kao pokušaj da se izbegne direktna odgovornost za nasilje koje se dešava, a kritičari ukazuju da je važno da se čelnici suoče sa realnošću i postave prioritete tamo gde su najpotrebniji.
U zaključku svog obraćanja, Vučić je najavio odlučne akcije protiv onih koji izazivaju nemire, naglašavajući potrebu za uspostavljanjem reda, a neki analitičari smatraju da takvi komentari imaju za cilj da umire javnost i da stvore sliku o odlučnosti vlasti. Ipak, ostaje neizvesno kakve će tačno mere biti preduzete i da li će one biti dovoljne da umanje napetosti među građanima i obezbede stabilnost u zemlji. Tokom narednog perioda, pažnja će biti usmerena na to kako će vlast reagovati i na koji način će se suočiti sa gnevom i nezadovoljstvom ljudi koji traže promene i bolje vođenje države.
