Dok se iz pojedinih političkih krugova širi priča o Bosni i Hercegovini kao mestu potencijalnog „sukoba civilizacija“, stanovnici Sarajeva i Banjaluke, sa kojima je razgovarao Radio Slobodna Evropa, ne znaju mnogo o tome. Sarajlija Edin smatra da je ta priča bespredmetna i da treba „udarati“ kontru političarima u Republici Srpskoj. On komentariše Izjavu o osudi govora mržnje, islamofobije i lažnih narativa o Bošnjacima i BiH, koju su potpisali predstavnici različitih društvenih sfera.
Potpisnici izjave su osudili pokušaje nametanja narativa o „sukobu civilizacija“, upozoravajući na njegove opasne posledice. Aid iz Sarajeva naglašava da nije jasno kome se izjava obraća i smatra da je saradnja među narodima na Balkanu ključna. U Republici Srpskoj, predstavnici vladajuće stranke Savez nezavisnih socijaldemokrata su osudili ovu izjavu i najavili da će tražiti da se o tome izjasni Skupština RS.
Banjalučani sa kojima je RSE razgovarao nisu upoznati sa ovom deklaracijom. Penzioner Đorđe smatra da sukob postoji samo u glavama političara, dok suživot među narodima zapravo funkcioniše. Nastavnica Saša dodaje da konflikti, ako postoje, nisu isključivo vezani za BiH, već se mogu posmatrati kroz širu evropsku prizmu.
Izjava bošnjačkih zvaničnika ukazuje na „antidržavnu secesionističku politiku“ i osuđuje konstrukcije o ugroženosti kršćana od muslimana. Analitičar Hikmet Karčić smatra da je ovakav dokument bio neophodan s obzirom na to da se u poslednje vreme javlja sve više retorike koja BiH predstavlja kao mesto sukoba. On naglašava da se radi o pokušaju ocrnjivanja BiH na međunarodnom planu.
U proteklim mesecima, istupi političara iz RS, poput Milorada Dodika, koji govore o islamskom radikalizmu i neuspešnosti BiH, doprinose širenju ovih narativa. Karčić ističe da se tokom poseta zvaničnika iz RS-a Sjedinjenim Američkim Državama koriste brošure koje interpretiraju političku situaciju u BiH kroz prizmu sukoba civilizacija.
Izjava o osudi govora mržnje potpisana je u Gazi Husrev-begovoj biblioteci u Sarajevu. Potpisnici, među kojima su istaknuti političari i predstavnici različitih institucija, smatraju da je obaveza da se ukaže na problematiku mržnje u društvu. Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra u Sarajevu, skeptičan je i smatra da izjava dolazi prekasno i da nije doneta kroz institucionalni okvir.
Tokača ukazuje da bi izjava trebala biti doneta u Parlamentu BiH, a ne mimo državnih institucija. On naglašava potrebu za procesuiranjem onih koji šire mržnju i netrpeljivost, kao i važnost zakonskog okvira za suzbijanje govora mržnje. U BiH, govor mržnje nije posebno definisan kao krivično delo, već se procesuiranje vrši kroz druge zakonske okvire.
U svetlu nedavnih izjava Milorada Dodika, koje su izazvale brojne kontroverze, postavlja se pitanje kako dalje postupati u cilju smanjenja mržnje i netrpeljivosti među različitim etničkim i verskim grupama u zemlji.
