U Drugom osnovnom sudu u Beogradu danas je održan glavni pretres po tužbi trojice bivših pripadnika Državne bezbednosti protiv Fondacije „Slavko Ćuruvija“. Tužitelji traže po 500.000 dinara odštete zbog povrede ugleda i časti nakon komentara fondacije o oslobađajućoj presudi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Glavni pretres trajao je blizu četiri sata, pri čemu je više od pola sata potrošeno na unošenje ličnih podataka prisutnih novinara i zainteresovane javnosti u zapisnik. Zastupnica tužilaca, Zora Dobričanin Nikodinović, prekinula je glasno čitanje podataka kada je došlo vreme za iznošenje ličnih podataka njenih klijenata. Postupajuća sudija je potom odobrila da se čitanje zaustavi nakon iznošenja podataka Radonjića.
Milan Radonjić, koji se pred sudom predstavio kao penzioner, izjavio je da je za saopštenje Fondacije saznao od supruge i ćerke jer ne prati medije i društvene mreže. Naglasio je da ga je tekst povredio, vređao i plašio u pogledu lične egzistencije i bezbednosti porodice. Radonjić je rekao da je nakon objavljivanja saopštenja prestao da izlazi u grad i da se viđa samo sa članovima porodice i užim krugom prijatelja. Njegove supruga i ćerka, kako je naveo, nisu mogle da shvate da ga neko naziva ubicom nakon pravnosnažne oslobađajuće presude.
Radonjić je istakao da je Fondacija tokom suđenja iznosila informacije o slučaju u skladu sa zakonom, ali da ga je, nakon oslobađajuće presude, nazvala ubicom, smatrajući da je tekst netačan i tendenciozan.
Ratko Romić, koji se pred sudom predstavio kao agrotehničar, takođe je izneo teške reči o pritiscima koje doživljava. On je rekao da od 2014. godine trpi kontinuirane medijske pritiske od strane Fondacije i da je sporno saopštenje deo tog progona. Romić je podsetio da je proveo devet godina, tri meseca i šest dana u pritvoru pre nego što je Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu. Pitao se ko u državi treba da ga oslobodi da bi Fondacija prihvatila da nema veze sa ubistvom Slavka Ćuruvije, ističući da se medijski pritisak nastavlja i nakon podnošenja tužbe.
Miroslav Kurak, koji se predstavio kao profesionalni lovac i turistički operater, takođe je govorio o svojim osećanjima nakon objavljivanja saopštenja. Rekao je da se oseća povređeno i razočarano, a posebno je naglasio da je tekst loše uticao na njegovu decu, jer je njegova ćerka, koja je tada imala 14 godina, bila izložena ruganju vršnjaka u školi. Kurak je dodao da su ga prijatelji i poznanici pitali da li je zaista oslobođen, na šta je odgovarao da je to posledica zlonamernosti i tendencioznosti fondacije.
On je naglasio da motiv podnošenja tužbe nije materijalne prirode, već želja da prestane medijska hajka na njega i njegovu porodicu. Kurak je izjavio da bi povukao zahtev za novčanu naknadu ukoliko bi Fondacija na svom sajtu objavila javno izvinjenje njemu i članovima njegove porodice.
Advokatica Fondacije „Slavko Ćuruvija“, Kruna Savović, predložila je sudu da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan, ističući da sporno saopštenje predstavlja reakciju fondacije na presudu Apelacionog suda i da kao takvo predstavlja dozvoljeno izražavanje stava. Ona je dodala da saopštenjem nisu povređena lična prava tužilaca.
Zastupnica tužilaca, Zora Dobričanin Nikodinović, predložila je sudu da usvoji tužbeni zahtev, naglašavajući da je u saopštenju Fondacije navedeno da su „oslobođeni oni koji su ubili novinara“, što predstavlja nepoštovanje prema sudu i pravnom poretku. Ona je konstatovala da je cilj tužbe zaštita časti i ugleda ljudi koji su pravnosnažno oslobođeni, a ne ograničavanje slobode medija.
Ovaj slučaj dodatno otvara pitanja o granicama slobode medija i odgovornosti za iznošenje informacija koje mogu uticati na lični život pojedinaca, posebno u kontekstu pravnosnažnih presuda.
