Tržište nekretnina u Srbiji danas se smatra jednim od najsigurnijih i najlikvidnijih na svetu, ističe stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović. On napominje da su zahvaljujući regulativama i profesionalizaciji tržišta gotovo potpuno iskorenjene dvostruke prodaje i druge prevare, što je doprinelo stabilnosti ovog sektora. „Od kada sam ušao u industriju nekretnina, tržište je stabilno, rastuće i likvidno. Izborili smo se da je danas prodaja nekretnina u Srbiji jedna od najsigurnijih na svetu“, rekao je Pašanović za Tanjug.
Jedan od ključnih elemenata tržišta nekretnina u Srbiji jeste sloboda formiranja cena, koje se određuju isključivo na osnovu ponude i potražnje. Prema Pašanovićevim rečima, investitori i građani prepoznaju ovu dinamiku, pa višak kapitala sve češće ulažu u nekretnine, ne samo za stanovanje, već i zbog mogućnosti zarade kroz izdavanje nekretnina. „Ove godine kupite nekretninu za 100.000 evra, za pet godina ona vredi 200.000 evra. To nije srpski, već svetski sindrom“, dodao je on.
Međutim, najveći izazov na tržištu nekretnina u Srbiji ostaje manjak alternativa za investiranje, što dovodi do konkurencije među investitorima i građanima za iste nekretnine, posebno u većim gradovima. „Mi ovde nemamo razvijeno tržište kapitala. Berza je poslednji put ozbiljno funkcionisala između 1938. i 1939, kratko i između 2001. i 2009. godine. To poverenje mora da se gradi decenijama“, istakao je Pašanović.
Govoreći o cenama nekretnina u manjim mestima, Pašanović naglašava da se kuće u selima blizu Beograda mogu naći već od 8.000 evra, ali da interesovanje opada zbog nedostatka sadržaja i usluga. „Ljudi žele sadržaj – pozorišta, bolnice, škole, društveni život. Svi žele da žive kao zvezde sa društvenih mreža“, rekao je.
On posebno ističe važnost naselja koja imaju kompletnu infrastrukturu, kao što su škole, bolnice i vrtići. Naselja poput Bežanijske kose, Višnjičke banje, Surčina, Nove Pazove i Indjije beleže rast potražnje i cena. Kao primer neiskorišćenog potencijala navodi levu obalu Dunava, koja je, kako kaže, „vazdušnom linijom 800 metara od Kneza Mihailove“, ali još uvek infrastrukturno zapostavljena.
U pogledu inflacije, Pašanović napominje da ona ne igra presudnu ulogu u rastu cena nekretnina, ali mnogi investiraju u nepokretnosti kao način očuvanja vrednosti novca. „Inflacija se oseća u hrani i osnovnim potrepštinama, ali ako ulažete u nekretnine, amortizujete njen efekat i ostvarujete kapitalnu dobit“, dodao je.
Govoreći o regionalnim razlikama, Pašanović ukazuje na to da jug i istok Srbije beleže značajne pomake, posebno gradovi poput Niša, Vranja, Leskovca i Kragujevca, dok zapadna Srbija zaostaje zbog nedostatka industrije. „Zapad je izgubio industrijski zamah. U Priboju i Prijepolju su nekada radile velike firme koje su povlačile celu ekonomiju. Danas ih više nema i nema novca ni biznisa“, rekao je.
On je istakao da su stabilna lokalna privreda, radna mesta i redovna primanja ključni za uspeh tržišta nekretnina. „Ako imate prosečnu platu od 1.100 do 1.200 evra i dvoje zaposlenih u porodici, možete kupiti stan i živeti kvalitetno u manjim sredinama, uz znatno niže troškove nego u Beogradu“, objašnjava Pašanović.
Na kraju, naglašava da stabilne cene nekretnina govore o stabilnom društvu i ekonomiji, dok pad cena može biti signal za političke ili geopolitičke probleme. „Ne želimo da cene padaju. Želimo da rastu naši prihodi, da više zarađujemo i priuštimo skuplje nekretnine. Edukacija, borba, razvoj – to je put“, zaključio je Pašanović.
