Grad Beograd planira da investira 75 miliona evra u posao koji uključuje firme bliske Srpskoj naprednoj stranci (SNS), konkretno Prointer i Atlas Security. Ovaj potez je izazvao brojne kontroverze i sumnje u vezi sa transparentnošću i pravilima javnih nabavki.
Prema informacijama do kojih je došla redakcija, ovaj strogo poverljiv dokument otkriva da će sredstva biti korišćena za projekte koji se tiču unapređenja bezbednosti i digitalizacije u glavnom gradu. Iako gradonačelnik Beograda tvrdi da je ovaj korak neophodan za poboljšanje usluga i zaštite građana, mnogi se pitaju da li je ovakva odluka doneta na osnovu objektivnih potreba ili je reč o pogodovanju politički bliskim kompanijama.
Prointer, koja se bavi informacijskim tehnologijama i digitalizacijom, i Atlas Security, specijalizovana za obezbeđenje, već su prethodno učestvovale u sličnim projektima u Beogradu. Ove firme su često kritikovane zbog visokih cena i sumnjivih poslovnih praksi, što dodatno podiže tenzije oko ovog novog ugovora.
Kritičari tvrde da ovakva praksa ukazuje na korupciju i netransparentnost u radu gradske vlasti. Mnogi smatraju da bi sredstva mogla biti bolje usmerena ka projektima koji bi direktno koristili građanima, umesto da se koriste za privilegovanje već etabliranih firmi koje su u vezi sa vlašću. Takođe, postavlja se pitanje zašto je posao dodeljen ovim kompanijama umesto da se organizuje javni tender, što bi omogućilo konkurenciju i potencijalno niže cene za građane.
Pored toga, opozicione stranke su već reagovale na ovu vest, zahtevajući hitnu reviziju svih ugovora koji uključuju javna sredstva. Oni smatraju da je neophodno preispitati sve odluke koje su donesene bez adekvatnog nadzora i transparentnosti. U isto vreme, pojavio se i zahtev za objašnjenje kako će grad Beograd obezbediti da su sredstva trošena na način koji je u najboljem interesu građana.
Iako vlasti tvrde da su svi procesi u skladu sa zakonom, zabrinutost javnosti raste, a mnogi se pitaju da li se iza zatvorenih vrata donose odluke koje će imati dugoročne posledice po grad i njegove stanovnike. Kritičari takođe podsećaju na ranije slučajeve sličnog karaktera, gde su javna sredstva korišćena za projekte koji su završili bez vidljivih rezultata.
Grad Beograd se suočava sa izazovima u pogledu poverenja građana, a ovakvi potezi samo dodatno produbljuju sumnju u sposobnost vlasti da efikasno upravljaju javnim resursima. U narednim danima se očekuje da će se polemika oko ovog pitanja nastaviti, a moguće su i dodatne reakcije iz opozicionih redova, kao i iz redova građana koji traže veću odgovornost i transparentnost u radu gradske administracije.
