Samanta Stajts (32), socijalna radnica i terapeutkinja, preživela je stravičnu otmicu koja je trajala 14 sati, a koja je uključivala pretnje silovanjem i ubistvom. Njen progonitelj, Kristofer Tomas (39), vezao ju je i odveo u bunker koji je sam izgradio, gde je planirao da inscenira njeno „utapanje“. Samanta je uspela da preživi koristeći psihološke taktike i pregovore.
Njena potresna priča prikazana je u novom dokumentarcu „Stalking Samantha“ na Hulu platformi. Sve je počelo 7. oktobra 2022. godine u Trevers Sitiju, Mičigen, kada je Tomas upao u njen dom dok je njena cimerka bila odsutna. Samanta je bila u krevetu i čula je škripu poda. Kada je ugledala tamnu siluetu na vratima, shvatila je da je u opasnosti.
„Odmah sam ga prepoznala“, rekla je Samanta, objašnjavajući da je Tomas počeo da je proganja još 2011. godine, nakon što je odbila njegovo udvaranje. Iako je imao zabranu prilaska, po njenom isteku, vratio se u njen život prateći je po supermarketima, teretanama i fudbalskim igralištima. Tokom otmice, Tomas je zapušio joj usta, vezao ruke i noge, te je odveo u bunker, preteći joj smrću i govoreći da planira da je drži najmanje dve nedelje.
Samanta se priseća trenutka kada je shvatila da je u ozbiljnoj opasnosti: „Ležala sam na tom dušeku u potpuno izolovanoj sobi i pomislila: ‘Gotovo je, ubiće me’.“ U tom trenutku, odlučila je da pristane na strašnu odluku kako bi preživela. Ucenila je Tomasa da će, ukoliko pristane, morati da je vrati kući. „Čak i da sam odbila, mogao je da me veže i uradi šta hoće. Pokušala sam da nađem način da preživim“, ispričala je.
Tomas je naizgled prihvatio njen „dogovor“ i odvezao je kući, ali je pre nego što ju je pustio, odvezao njen auto na parking prodavnice alata, kako bi je sprečio da ode policiji. Međutim, Samanta se brzo zaključala u kupatilo, pozvala prijateljicu, a zatim i policiju. Policija je ubrzo pronašla GPS uređaj na njenom automobilu i bunker gde je bila zatvorena.
Tomas je uhapšen nekoliko sati kasnije, a u februaru 2024. godine priznao je krivicu za kidnapovanje, provalu, torturu i proganjanje, te je osuđen na 40 do 60 godina zatvora. Samanta je tokom 14 sati zatočeništva koristila svoje znanje iz psihologije da ostane smirena. „Morala sam da se ponašam kao da sam mu prijatelj, da ga slušam i pravim se da je sve normalno, iako sam u sebi ključala od besa i gađenja“, ispričala je.
Jedna od njenih najstrašnijih misli bila je da, ako se Tomasu desi nesreća, niko nikada ne bi pronašao bunker. Danas se bori sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) i preduzela je mere bezbednosti koje ne želi da otkrije. „Bolje se osećam znajući da će on ostati u zatvoru do svojih 80-ih“, rekla je Samanta, dodajući da joj je trebalo nekoliko meseci da ponovo pronađe sebe.
Iako je sada oprezna i ima strahove, najviše je zahvalna što je živa. „Svaki dan gledam kao poklon“, zaključila je. Njena priča ne samo da otkriva užas koji je preživela, već i snagu i otpornost koju je pokazala u najtežim trenucima svog života.
