Danska premijerka Mete Frederiksen priznala je da je pad podrške Socijaldemokratama bio „veći nego što su očekivali“. Ova izjava dolazi nakon što je njena stranka pretrpela ubedljive poraze širom zemlje, uključujući gubitak kontrole nad Kopenhagenom prvi put u više od 100 godina. Na opštinskim i regionalnim izborima održanim u utorak uveče, Socijaldemokrate su izgubile više od pet procenata podrške, sa 28,4% u 2021. godini na 23,2% u 2023. godini.
Iako ostaju najveća stranka u Danskoj, rezultati izbora su pokazali značajan pad popularnosti. S druge strane, krajnje desničarska Danska narodna partija zabeležila je blagi porast podrške, sa 4,09% na 5,9%. Ovi rezultati ukazuju na promene u političkom pejzažu Danske, sa sve većim naglaskom na desničarske stranke.
U Kopenhagenu, Pernile Rozenkranc-Tajl, bliska prijateljica Frederiksenove i kandidatkinja za gradonačelnicu, nije uspela da osvoji potrebne glasove. Umesto nje, poziciju gradonačelnice preuzeće Sise Mari Veling iz Zelene levice, koja je osvojila 17,9% glasova. Veling je izjavila: „Pisali smo istoriju u gradskoj kući“, naglašavajući značaj njenog izbora.
Crveno-zeleni savez (Enhedslisten) ostao je najveća stranka u prestonici sa 22,1% glasova, što dodatno oslikava promene u politikama i preferencijama birača. Frederiksen je nakon rezultata izjava: „Očekivali smo da ćemo se vratiti, ali izgleda da je pad veći nego što smo mislili. Razmotrićemo šta stoji iza ovoga.“ Ona je ukazala na rastuće cene hrane i nerazmerje između ruralnih i urbanih područja kao ključne faktore koji su uticali na smanjenje popularnosti njene stranke.
Osim u Kopenhagenu, Socijaldemokrate su pretrpele poraze i u nekada pouzdanim opštinama kao što su Frederikshavn, Keje, Fredericija, Gladsaks i Holstebro. Ovi rezultati su alarmantni za stranku koja je decenijama dominirala danskom politikom. Izgubivši kontrolu nad Kopenhagenom, prvi put od 1938. godine, kada je uveden trenutni sistem, Socijaldemokrate se suočavaju sa ozbiljnom krizom identiteta i strategije.
Rozenkranc-Tajl je u sredu ujutro priznala poraz i izjavila da neće biti gradonačelnica, s obzirom na to da je podrška njenoj stranci pala sa 17,2% u 2021. na 12,7% u 2023. godini. Ova situacija dodatno komplikuje već izazovnu poziciju Socijaldemokrata, koji će morati da razmisle o budućim strategijama kako bi povratili poverenje birača.
U analizi ovih rezultata, politički analitičari ukazuju na to da bi Socijaldemokrate mogle da se suoče sa ozbiljnim izazovima u budućnosti, naročito ako se trendovi nastave. Pitanja imigracije, ekonomske krize i socijalne pravde postavljaju se kao ključna pitanja s kojima se stranka mora suočiti kako bi povratila izgubljenu podršku.
S obzirom na trenutnu situaciju, Danska se suočava sa promenama koje bi mogle značajno uticati na njen politički pejzaž. Rastuća podrška desnice može ukazivati na promenu u prioritetima birača, što će sigurno oblikovati buduće političke strategije i odluke. Socijaldemokrate će morati da preispitaju svoje pristupe i prilagode se novim okolnostima kako bi ostale relevantne na danskoj političkoj sceni.
