Vlada Republike Srpske je u svom redovnom izveštaju Savetu bezbednosti UN ponovo istakla zabrinutost zbog prisustva neizabranog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH), što ozbiljno narušava političku kulturu i umanjuje duh kompromisa potreban za razvoj demokratije. U izveštaju se navodi da je OHR, ili Ured visokog predstavnika, postao senka koja se nadvija nad BiH, podrivajući vladavinu prava i suverenitet zemlje.
Izveštaj se odnosi na period od oktobra 2025. do aprila 2026. godine, a posebno se naglašava da bošnjačke političke stranke, svesne podrške OHR-a, odbijaju dijalog s drugim etničkim strankama, kao što su srpske i hrvatske. One često zauzimaju maksimalističke stavove, nadajući se da će OHR zaobići demokratske procedure u ostvarivanju svojih ciljeva, što se često dešava. Visoki predstavnici su, prema izveštaju, čak intervenisali kako bi osujetili političke dogovore postignute od strane izabranih lidera, što je dovelo do političkih kriza koje su koristili kao izgovor za svoju vlast.
U izveštaju se citira Karl Bilt, prvi visoki predstavnik, koji je više puta pozivao na ukidanje OHR-a, nazivajući ga delom problema u BiH. Bivši visoki predstavnik Volfgang Petrič takođe naglašava da su ovlašćenja visokog predstavnika „krajnje nedemokratska“ i da njihovo postojanje ometa demokratski proces u zemlji. Petrič je upozorio da su bonska ovlašćenja recept za katastrofu.
Trenutni visoki predstavnik Kristijan Šmit, koji nije legalno imenovan, koristi represivan pristup, a njegovo ponašanje je izazvalo brojne krize. Iz Vlade Republike Srpske ističu da je njegov pristup nepromišljeniji od njegovih prethodnika, a da su njegove odluke često nezakonite. Šmit je, na primer, administrativnim putem uskratio pristup javnim sredstvima najjačoj srpskoj stranci, SNSD-u, i nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH, što je izazvalo dodatne tenzije.
Izveštaj naglašava da je Šmit pokazao prezir prema ustavnim procedurama, donoseći zakone bez uvida i debate u Parlamentarnoj skupštini. Njegove odluke, kao što je nametanje krivičnog dela „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“, su izazvale zabrinutost i osudile su ga na političko suđenje. Osim toga, proces koji je vodio bošnjački pravosudni sistem protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, rezultirao je njegovom presudom koja je dodatno produbila političku krizu u zemlji.
Nakon što su vođstvo i institucije Republike Srpske preduzele mere za smirivanje situacije, SAD su ukinule sankcije koje su prethodne administracije uvele protiv zvaničnika i preduzeća iz Republike Srpske. Ova odluka je došla kao priznanje za napore na očuvanju stabilnosti BiH.
Vlada Republike Srpske apeluje na unutrašnji dijalog i poštovanje Dejtonskog sporazuma kao ključne uslove za uspeh BiH. Izveštaj ukazuje na potrebu za povratkom demokratskim procedurama i ukidanjem nelegitimnog prisustva visokog predstavnika, smatrajući da je to ključno za budući politički razvoj i stabilnost zemlje. U svetlu ovih događaja, jasno je da su tenzije u BiH i dalje prisutne, a rešenja se moraju tražiti unutar institucionalnog okvira i kroz saradnju svih političkih aktera.
