Na području AP Vojvodine stočari se suočavaju sa ozbiljnim problemima zbog nedostatka vode za napajanje stoke. Uzgajivači su izračunali da nedostaje čak 60 bunara kako bi se svi stočni fondovi mogli adekvatno napojiti. U regionu se trenutno nalazi oko 29.000 goveda različitih kategorija tovnih rasa, a smanjenje broja stoke postaje sve realnija opcija ukoliko se ne reši pitanje snabdevanja vodom.
S obzirom na trenutne uslove, stočari su primorani da svoja goveda, ovce i koze drže na ispaši samo nekoliko sati dnevno, umesto tokom celog dana, što dodatno otežava njihov rad. Aleksandar Radojević, stočar iz Kovina, naglašava da on i njegovi kolege vodu obezbeđuju putem cisterni, dok neki od njih moraju da putuju i po pet do šest kilometara da bi došli do izvora vode.
„Na pašnjacima u okolini Kovina svi vodotokovi su suvi, a slična situacija je i u drugim mestima u Vojvodini. Suša postaje sve veći problem za stočare svake godine,“ ističe Radojević. On dodaje da bi im bilo od velike pomoći ako bi mogli da kopaju bunare na pašnjacima, ali za to im je potrebno odobrenje prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. „Nemamo ništa protiv da to uradimo o svom trošku, ali nam je potrebna dozvola,“ dodaje Radojević.
Stočari takođe apeluju da se dopuni Zakon o poljoprivrednom zemljištu kako bi se omogućilo bušenje bunara na pašnjacima radi napajanja stoke. Ova inicijativa dolazi u svetlu najave ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, koji je istakao da će država raditi na unapređenju stočarstva kroz pašnjačko govedarstvo, te je već formirana radna grupa koja uključuje predstavnike ministarstva, stočara i Uprave za veterinu.
Najveće potrebe za bunarima primećuju se u Banatu i delu Bačke, prema rečima Magde Čekeč iz Tršnjevca. Ona napominje da u okolini Kanjiže, zbog prošlogodišnje velike suše, više nema vode na pašnjacima, što dodatno otežava život stočarima koji su primorani da stoku napajaju iz cisterni. „Opština ne ulaže u pašnjake, a trebalo bi da pomogne, pre svega u obezbeđivanju vode,“ kaže Čekeč, dodajući da bi trebalo oduzeti korišćenje pašnjaka onima koji ih koriste a nemaju stoku.
U nekim delovima Vojvodine, kao što su atari gde su lovišta, udruženja lovaca su pokrenula bušenje bunara, što omogućava pristup vodi kako za stoku, tako i za divljač. U selu Sanad, opština Čoka, situacija je nešto bolja jer su doveli struju i vodu iz obližnjeg sela, što omogućava kontinuirano snabdevanje vodom. Međutim, više od 100 hektara pašnjaka u blizini pretvoreno je u oranicu, što dodatno komplikuje situaciju.
Jedan od problema s kojima se stočari suočavaju je i nedostatak hladovine na pašnjacima, što ih primorava da traže rešenja za privremeni smeštaj čobana kako bi se zaštitili od sunca. U okolini Kanjiže, poznatoj po stočarstvu, stočari se suočavaju i s problemom plaćanja nadoknade za korišćenje pašnjaka, dok u drugim lokalnim samoupravama to nije obavezno.
Stočari su jedinstveni u zahtevima za rešenje problema nedostatka vode i uslova za ispašu, a njihovi apeli za hitne promene u zakonodavstvu postaju sve glasniji. U svetlu sve većih izazova sa sušom i potrebama za vodom, budućnost stočarstva u Vojvodini zavisi od hitnih i efikasnih rešenja, koja će omogućiti održivost ovog važnog sektora.
