Ubod, neizdrživ svrab na rukama i nogama, pa mukotrpna potraga za nevidljivim štetočinama — tako obično počinje agonija zvana najezda stenica. Objave na društvenim mrežama, poput nedavnog vapaja jedne Novosađanke, pokazuju da borba sa ovim insektima brzo prelazi iz fizičkog u psihički iscrpljujući rat, u kojem su stanari spremni na najekstremnije korake samo da vrate mir u svoj dom.
„Poslednjih mesec dana se borim sa stenicama u stanu i ne znam više šta da radim, nikad ovo nisam imala pre. Bili su mi ljudi iz dezinsekcije dvaput, prvo pošpricali otrov, u četvrtak postavili dimnu bombu i ja sam mislila to je to… ali sinoć sam ih sedam, osam videla po stanu“, piše u objavi koja je izazvala lavinu komentara i podeljenih iskustava građana. Njena priča oslikava najuobičajeniji scenario: problem se uoči tek kada se štetočine opasno razmnože, jer su ubodi najčešće jedini rani signal da se u krevetu nalazi nepoželjan gost.
Jedan od najvećih problema pri tretiranju jeste njihova tendencija da beže od opasnosti. Standardni tretmani poput dimnih bombi ponekad naprave dodatnu štetu — umesto da ih unište, isteraju ih iz skrivenih pukotina i nateraju da pobegnu u susedne stanove. To potvrđuje i autorka objave kojoj je komšinica iznad kucala na vrata sa vestima da su se stenice odjednom pojavile i kod nje, potvrđujući da ovi insekti bez problema cirkulišu kroz cevi, ventilaciju i pukotine u zgradi.
Kako ističe jedan od komentatora, nasumično prskanje otrova u zgradama stvara začarani krug: „Sve je to čista glupost jer ne pomaže, jedino što će uraditi je da će naterati stenice da pobegnu u drugi stan.“ Mnogi su se okrenuli različitim strategijama kako bi se oslobodili ovih štetočina. Dok jedni tvrde da bez bacanja nameštaja nema spasa, drugi naglašavaju da je ključ u potpunom izolovanju kreveta i upotrebi stana kao „mamca“.
Iskustva su pokazala nekoliko specifičnih taktika koje su ljudima dale rezultate. Obmotavanje kreveta streč-folijom, kao i postavljanje lepljivih traka ispod nogara kreveta, pokazalo se kao efikasna metoda. Mnogi su takođe koristili dijatomejsku zemlju i vrele paročistače kako bi dodatno uništili insekte. Ekstremne temperature za odeću — pranje na 60 ili 90 stepeni, sušenje na visokim temperaturama, ili pakovanje u zamrzivač — takođe su se pokazale kao korisne mere.
Jedno od najslikovitijih svedočenja govori o psihološkom i fizičkom teretu ove borbe. „Nogare od kreveta su bile u kartonskim tanjirima koji su imali na sebi lepak, te smo ujutru pronašli par komada koje su krenule da se penju u toku noći i da me traže… Tri nedelje smo živeli tako i spavali na folijama. Noćima sam se budila i gledala svoje telo, to je bila agonija. Želim vam svu sreću i šaljem podršku, jer sam prošla kroz taj pakao i ni najgorem neprijatelju ne bih poželela ovakvo iskustvo.“
Među komentarima se mogu naći i neobični saveti, poput prskanja kreveta sprejem za pse i mačke. Stručnjaci upozoravaju da je to u većini slučajeva samo bačen novac. Stenice su razvile otpornost na standardne preparate, pa je neophodno koristiti profesionalne preparate u kombinaciji sa prirodnim rešenjima.
Možda je i najteža posledica pojava stenica upravo ona mentalna. Mnogi građani ističu da i mesecima ili godinama nakon što su uspešno istrebili štetočine, nastavljaju da žive u strahu. „Ja sam imala psihičke probleme posle zbog njih, paranoja žešća, i dan-danas se istripujem da ih imam posle putovanja“, navodi jedna korisnica.
Na kraju, svi se slažu u jednom — najvažnije je sprečiti da uopšte uđu u dom. Pri povratku sa putovanja, koferi se nikada ne stavljaju na krevet, već se drže na visini ili u kupatilu. Odeća sa puta se odmah pere na visokim temperaturama, a polovni nameštaj se detaljno pregleda pre nego što pređe preko praga. Jer, kada se jednom nastane, narodna izreka „dosadan kao stenica“ dobija svoje najtačnije i najsurovije značenje.
U svakom slučaju, koje god metode da preduzmete, u borbi protiv njih biće vam neophodna pomoć stručnih službi.
