Cene stanova u Grčkoj, posebno u atraktivnim oblastima kao što su Halkidiki i Solun, porasle su od 2020. godine za najmanje 50 odsto. Ovaj trend je primetan među kupcima iz Srbije i dijaspore, koji se sve više angažuju na tržištu nekretnina, ne samo za lične potrebe već i kao investitori.
Nenad Marinković, suvlasnik agencije Hellas nekretnine, ističe da je tržište na severu Grčke u stalnom porastu, sa godišnjim skokom cena od 10 do 15 procenata. Interesovanje kupaca, kako kaže, raste iz godine u godinu. Tokom prošle godine, pored srpskih i makedonskih kupaca, aktivno su se uključili i investitori iz Rusije i Ukrajine, što je dodatno povećalo konkurenciju. Danas se za jednu nekretninu nadmeće i do deset zainteresovanih, dok je ranije bilo svega nekoliko.
Velika potražnja uz ograničenu ponudu dovela je do značajnog povećanja cena. Stan koji je pre tri godine koštao oko 70.000 evra, danas se prodaje za 110.000 evra. Marinković napominje da postoje i delovi grčkog primorja sa povoljnijim cenama, kao što su Jonska obala i područje od Lefkade do Sivote, ali zbog veće udaljenosti nisu toliko atraktivni za kupce iz Srbije.
Prosečne cene kvadrata u Solunu kreću se od 1.800 do 3.500 evra, u zavisnosti od lokacije i stanja nekretnine. Solun je posebno zanimljiv za kupce jer omogućava laku izdavanje tokom cele godine. Takođe, rast prodaje beleži se i u letovalištima poput Perea, Nea Epivates i Agia Triada, koja su dobro povezana javnim prevozom, što ih čini pogodnim za celogodišnje izdavanje.
Rast cena na tržištu nekretnina dovodi do sve većeg broja investitora iz Srbije koji vide priliku za zaradu u kupovini i daljoj prodaji nekretnina. Dušan Hajduk-Veljković, direktor beogradskog predstavništva grčke agencije Grekodom, napominje da je pre nekoliko godina bilo više nekretnina u cenovnom rasponu od 50.000 do 100.000 evra, dok se sada takve ponude retko mogu naći. Prosečna vrednost transakcija se približava iznosu od 150.000 evra.
Potražnja se deli na dve grupe: manji stanovi od oko 50 kvadrata, idealni za izdavanje, i veće nekretnine od oko 70 kvadrata sa manjim dvorištem, koje se kupuju za lične potrebe. Kupci takođe moraju imati na umu dodatne troškove koji iznose između 8 i 10 procenata vrednosti nekretnine, obuhvatajući poreze, takse i provizije, koje se razlikuju od onih u Srbiji.
Cene kvadrata trenutno variraju od oko 2.500 evra za starogradnju do 3.000–3.500 evra za novogradnju, dok su u olimpijskoj regiji cene niže, gde kvadrat može da se nađe i za oko 2.000 evra. Solun se pokazuje kao atraktivna destinacija za investicije, jer se stanovi lako izdaju, bilo na dugoročnoj, bilo na dnevnoj bazi. Cene su slične beogradskim, a povremeno i niže.
Prema procenama, prosečan godišnji povrat investicije, nakon odbitka svih troškova, iznosi između 5 i 6 procenata. Marinković dodaje da se slična zarada može ostvariti i kroz celogodišnje izdavanje stanova u Solunu, kao i sezonsko izdavanje apartmana na moru.
Zvanični podaci ukazuju na to da grčko tržište nekretnina nastavlja da raste, ali postaje sve manje dostupno lokalnom stanovništvu. Američko-grčka privredna komora upozorila je na to da rast cena i manjak ponude čine stanovanje nepristupačnim, naglašavajući potrebu za radom na povećanju dostupnosti.
Iako su cene u poslednjim godinama porasle, Grčka još uvek ima relativno skromni kumulativni rast cena u dužem vremenskom periodu, što je rezultat višegodišnje ekonomske krize. Ipak, snažan turizam, interes stranih investitora i stabilna domaća potražnja i dalje oblikuju tržište, uz mnoge izazove koji ostaju pred sektorom nekretnina.
