Mnogi koji dođu u Beograd suočavaju se s izazovima prilikom pronalaska pristojnog stana koji mogu da priušte. Međutim, čak i kada uspeju da nađu odgovarajući dom, problemi često ne prestaju. U poslednje vreme, sve više podstanara izveštava o otežanoj proceduri prijavljivanja na adresu stanovanja, što je ključno za ostvarivanje osnovnih životnih prava.
Jedna Beograđanka, koja je nedavno pretraživala tržište stanova, suočila se sa sličnim problemom. Tokom višenedeljne potrage, svaki vlasnik stana s kojim je razgovarala odbio je da je prijavi, objašnjavajući da bi to značilo dodatne poreze i troškove. Ova situacija ukazuje na ozbiljan nesklad između zakonskih obaveza i stvarne prakse. Mnogi podstanari nisu svesni da neprijavljivanjem gube pristup osnovnim pravima, kao što su zdravstveno osiguranje, upis dece u školu ili mogućnost prijave u službi za zapošljavanje.
Iako se veruje da prijava podstanara automatski povlači dodatne troškove za stanodavca, pravnici tvrde da to nije tačno. Vlasnici stanova nemaju finansijsku obavezu samo dozvoljavajući prijavu prebivališta stanara. „Sam čin prijave ne košta ništa. Problem nastaje jer vlasnici strahuju od mogućih zloupotreba, kao što je registrovanje firme na toj adresi, što ih može dovesti u nezgodan položaj“, objašnjava pravnik.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prijava prebivališta stanara ne donosi nove poreske obaveze, već samo potvrđuje da je stan izdat. Pravi osnov za porez nastaje samo izdavanjem nepokretnosti, a stanodavac je dužan da prihod od zakupa prijavi Poreskoj upravi u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora.
Porez se obračunava po stopi od 20 procenata, umanjenoj za normirane troškove od 25 procenata. Iako mnogi stanodavci ne prijavljuju prihod, prete im kazne do 300.000 dinara. Stručnjaci upozoravaju da prijava stanara na adresu ne povećava poresko opterećenje, već doprinosi pravnoj sigurnosti i stanodavca i podstanara.
Zakon o prebivalištu predviđa novčane kazne za nepravilnosti, koje se kreću od 10.000 do 300.000 dinara. Ipak, takvi slučajevi se retko procesuiraju. Postoji mehanizam zaštite za vlasnike, koji se naziva pasivizacija adrese. Ako se utvrdi da osoba više ne živi na prijavljenoj adresi, nadležni organ može da poništi prebivalište stanara.
Na kraju, problem ostaje u međuprostoru između straha vlasnika i prava stanara. Dok jedni strahuju od mogućih rizika, drugi se suočavaju s izazovima ostvarivanja osnovnih građanskih prava bez prijave. Rešenje leži u boljoj informisanosti i doslednijoj primeni zakona koji bi zaštitio obe strane.
Stoga je važno da i stanodavci i podstanari razumeju svoja prava i obaveze, kako bi se stvorila bolja pravna sigurnost za sve učesnike na tržištu nekretnina. Kroz edukaciju i otvoren dijalog, moguće je smanjiti nesporazume i poboljšati uslove za život u Beogradu.
